Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног Н.Ј.1, адвокат З.Д., у смислу члана 485. став 1. тачка 1). ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да у предметном поступку Апелациони суд у Београду као другостепени, није размотрио жалбене наводе у погледу обавезе накнаде трошкова кривичног поступка на име ангажовања законског заступника оштећених, иако је окривљени у жалби спорио процесну способност законског заступника оштећених – мајке И.Ј. да буде самостална странка у поступку и указао на повреду чл. 152. и 154. став 2. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Бранилац истиче да је у жалби на првостепену пресуду указано на одређене контрадикторности, а наиме да је вештак др С.Ј. навео да је малолетна оштећена Н.Ј.2 претрпела посттрауматски стресни синдром због инкримисаних радњи осуђеног, док је учитељица малолетне оштећене изјавила да у критичном временском периоду наводног вршења насиља оштећена није показивала никакве знаке одступања од уобичајеног понашања за њен узраст, али да другостепени суд ове наводе жалбе није цено и за исте дао разлоге. При чему другостепени суд није одговорио ни на жалбене наводе како то да се посттрауматски стресни поремећај код оштећене појавио две године након злостављања, односно 2013. године, а злостављање је трајало од 2006. до 2010. године.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног истиче да у образложењу побијане другостепене пресуде суд није оценио све жалбене наводе, односно указује на повреду закона из члана 460. ЗКП.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву наводи и то да у побијаној другостепеној пресуди суд прихвата у потпуности исказ малолетне оштећене Н.Ј.2 као јасан и логичан позивајући се на мишљење вештака Н.А. и О.В. из којих произилази да је малолетна оштећена способна да чињенице које је опазила изнесе на начин на који их је опазила. У вези са изнетим бранилац у захтеву указује на став теорије да се судски вештак изјашњава само о подобности одређеног лица за веродостојно сведочење, али се не опредељује да ли је неко сведочење које је то лице дало истинито или не, те да су психолошки подаци само индиректни показатељи веродостојности дететовог исказа, а коначан суд о њему се даје узимајући у обзир и друге релевантне чињенице добијене у судском поступку. С тога, по оцени браниоца, у конкретном случају, нижестепени судови су приликом оцене веродостојности исказа малолетне оштећене требало да имају у виду све околности конкретног случаја и понашање малолетне оштећене које указује и може да доведе у питање валидност и веродостојност њеног исказа датог у предметном поступку.

Изнетим наводима, по оцени овога суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа од стране нижестепених судова и утврђено чињенично стање у правноснажним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 460. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Н.Ј.1, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                     Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                  Јанко Лазаревић,с.р.