Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене В.И., адвокат Д.П. због повреде одредбе члана 485. став 1. тачка 1. у вези члана 465. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, односно да другостепено решење преиначи тако што ће усвојити као основан поднети захтев и досудити тражене трошкове кривичног поступка као и трошкове за састав две жалбе и састав предметног захтева у износу од по 45.000,00 динара.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљене, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене В.И., адвоката Д.П., је неоснован.

Бранилац окривљене у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је правноснажним решењима учињена повреда одредбе члана 265. став 1. ЗКП (у захтеву је погрешно означено да је учињена повреда одредбе члана 465. став 1. ЗКП) наводима да окривљеној В.И. која је правноснажном пресудом Основног суда у Сурдулици - Судска јединица у Владичином Хану К 1570/10 од 17.10.2014. године ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 248. став 3. у вези ст. 1. и 2. КЗ РС, насупрот одлукама из нападнутих решења, припадају трошкови кривичног поступка у које спадају нужни издаци окривљене за ангажовање браниоца, без обзира што је окривљена на главном претресу у завршној речи изјавила да не тражи трошкове кривичног поступка уколико буде била ослобођена од оптужбе, из чега произилази да захтев подноси због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљене В.И. неосновано је истицао и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на страни првој пасус четири образложења решења је дао јасне и довољне разлоге о томе због чега сматра да је захтев браниоца окривљене за признавање нужних издатака за ангажовање браниоца неоснован, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                            Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                   Драгиша Ђорђевић,с.р.