Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж 23/2016
11.02.2016. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Лидије Ђукић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужиоца М.Б. из Д., чији је пуномоћник Д.М., адвокат из П., против туженог Т.Т. из П., чији је пуномоћник Г.З., адвокат из П., ради заузећа, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2582/14 од 30.07.2015. године, у седници одржаној 11.02.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, жалба тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2582/14 од 30.07.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2582/14 од 30.07.2015. године, одбачен је предлог тужиоца за одређивање месне надлежности другог стварно надлежног апелационог суда за одлучивање о жалби против пресуде Основног суда у Параћину П 781/10 од 15.04.214. године.

Против решења другостепеног суда тужилац је изјавио жалбу због погршно утврђеног чињеничног стања и битне повреде одредаба парничног поступка. Одлучујући о дозвољености изјављене жалбе, Врховни касациони суд је имао у виду да се у конкретном случају ради о поступку започетом пре ступања на снагу новог Закона о парничном поступку, односно пре 01.02.2012. године („Службени гласник РС“ број 72/11), па се, применом члана 506. став 1. у вези члана 508. тог Закона, овај поступак има спровести по одредбама Закона о парничном поступку објављеном у „Службеном гласнику РС“ број 125/04 и 111/09, који (закон) не предвиђа жалбу као правни лек који се може изјавити против решења другостепеног суда, што и жалбу тужиоца чини недозвољеном.

Наиме, жалба као правни лек може се изјавити против пресуде донете у првом степену (члан 355. ЗПП) и против решења првостепеног суда (члан 385.ЗПП), док против правноснажне пресуде донесене у другом степену и решења другостепеног суда, странка може изјавити ревизију (члан 394. и 412. став 5. ЗПП).