Нижестепена решења нису захваћена битном повредом из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности. Других битних повреда одредаба парничног поступка које би могле представљати основ за уважавање ревизије туженог нема.

Према стању у списима, поднеском од 07.09.2012. године тужени је предложио понављање поступка окончаног правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 5780/10 од 10.05.2012. године са образложењем да је дана 27.02.2012. године сазнао за нове чињенице на основу којих би за туженог да су биле познате могла бити донета повољнија одлука. Поступајући по тако поднетом предлогу првосетепени суд одбацио је у смислу члана 424. став 1. тачка 6. у вези члана 422. став 1. тачка 9. ЗПП предлог за понављање поступка туженог као неблаговремен јер је поднет по протеку рока од 30 дана.

С обзиром на тако утврђено чињенично стање правилно је другостепени суд применио материјално право када је потврдио првостепено решење којим је одбачен као неблаговремен предлог за понављање поступка.

Ревидент у ревизијским разлозима изражава супротан правни став од израженог става нижестепених судова и сматра да се у конкретном случају има применити Закон о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14), по коме је рок за подношење предлога 60 дана.

Ревизијски суд не прихвата у ревизији изражене правне ставове.

Чланом 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14), прописано је да ће се поступци започети пре ступања на снагу тог Закона спровести по одредбама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09).

Чланом 424. став 1. тачка 6. претходно важећег Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09), прописано је да се предлог за понављање поступка подноси у року од 30 дана и то у случају из члана 422. тачка 9. овог Закона од дана када је странка могла изнети суду нове чињенице односно ново доказно средство.

Како је тужени за нову чињеницу сазнао 27.07.2012. године (односно два до седам дана након тога), а предлог за понављање поступка је поднет дана 07.09.2012. године, по истеку законом прописаног рока од 30 дана, правилан је закључак нижестепених судова да је предлог за понављање поступка туженог неблаговремен.

Неосновано се ревизијом туженог указује да је материјално процесно право погрешно примењено.

Ово из разлога што је тужба у овом поступку поднета суду дана 05.02.2002. године, првостепена пресуда је донета дана 17.04.2008. године, а другостепена пресуда, којом је одбијена жалба туженог као неоснована и потврђена првостепена пресуда донета је дана 10.05.2012. године. Самим тим се у складу са чланом 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14), за одлучивање о предлогу туженог за понављање поступка имају применити одредбе претходно важећег Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09) из члана 424. став 1. тачка 6, а у вези члана 422. став 1. тачка 9. претходно важећег Закона о парничном поступку, према коме је рок за подношење предлога 30 дана. То значи да се у конкретној ситуацији примењују одредбе Закона о парничном поступку, у време доношења правоснажне судске одлуке у поступку чије се понављање тражи, а то је претходно важећи Закон о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09).

Наводи ревидента о погрешној примени материјално процесног права не могу се стога прихватити као основани.

Следом реченог, одлучено је као у изреци у смислу члана 405. став 1, а у вези члана 412. став 4. претходно важећег Закона о парничном псотупку.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић, с.р.