У конкретном случају, правноснажном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1476/13 од 25.09.2013. године преиначена је пресуда Основног суда у Крагујевцу П1 2910/11 од 11.03.2013. године, тако што је одбијен тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да јој на име разлике мање исплаћене зараде за период од 24.11.2008. до 14.01.2011. године исплати појединачно одређене новчане износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате и тужиља обавезана да туженој накнади трошкове поступка.

Тужиља је преко свог пуномоћника дана 15.09.2014. године поднела предлог за понављање правноснажно окончаног поступка, из чије садржине произилази да је предлог изјављен из разлога прописаних чланом 422. став 1. тачка 9. Закона о парничном поступку. Према изнетим разлозима, по сазнању за правни став Врховног касационог суда, који је изражен у одлуци Рев2 393/13, Апелациони суд у Крагујевцу променио је дотадашњу праксу и усвајао тужбене захтеве за исплату тражених потраживања из радног односа, као и у овом спору, односно преиначавао првостепене пресуде, којима је захтев тих тужилаца био одбијен. По оцени подносиоца предлога, промена става у одлучивању о истоветним тужбеним захтевима од стране Апелационог суда у Крагујевцу представља нову чињеницу, за коју је тужиља сазнала после правноснажног окончања поступка у спору по њеној тужби и могућност да то употреби као нови доказ, на основу кога би за њу могла бити донета повољнија одлука да је употребљена у ранијем поступку. Уз предлог је приложила допис Апелационог суда у Крагујевцу од 08.08.2014. године упућен Управи за извршење кривичних санкција и одлуку - пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2285/13 од 17.07.2014. године.

Према чл. 422. став 1. тачка 9. Закона о парничном поступку, поступак који је одлуком суда правноснажно завршен може се по предлогу странке поновити ако странка сазна за нове чињенице или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих је за њу могла бити донета повољнија одлука да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем поступку. Према чл. 423. став 2. овог закона, из наведеног разлога понављање се може тражити само ако странка без своје кривице није могла те околности да изнесе пре него што је ранији поступак завршен правноснажном судском одлуком.

У конкретном случају и по оцени Врховног касационог суда, разлози које подносилац предлога наводи не могу бити основ за понављање правноснажно окончаног поступка. Промењен правни став - правно схватање у касније донетим одлукама Апелационог суда, донетим у одлучивању у истоветним чињеничним и правним ситуацијама, не представља нову чињеницу или нови доказ на основу кога би за странку могла бити донета повољнија одлука да је та чињеница или доказ била употребљена у ранијем поступку. Тачније, наведена околност промене правног става, није разлог прописан у члану 422. ЗПП из којег се може поновити правноснажно окончан поступак. Такође, приложена правноснажна пресуда Апелационог суда у Крагујевцу обавезујућа је само за странке у том спору, а не и за тужиљу у овој парници против истог туженог.

У ревизији тужиље се понављају жалбени наводи о томе да се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред другостепеним судом, па је требало применити члан 429. Закона о парничном поступку. Међутим, у предлогу за понављање поступка изричито се тражи понављање правноснажно окончаног поступка у предмету П1 2910/11, па су ови ревизијски наводи неосновани. Осим тога, то не би утицало на правилност и законитост побијаног решења.

На основу чл. 412. у вези чл. 405. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Предраг Трифуновић, с.р.