Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1018/15 од 19.02.2016. године делимичним усвајањем жалби бранилаца окривљених И.Ј. и М.С., преиначена је пресуда Основног суда у Новом Саду К 626/15 од 04.05.2015. године у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције, тако што је Апелациони суд у Новом Саду окривљене И.Ј. и М.С. огласио кривим за извршење продуженог кривичног дела превара из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези чл. 33. и 61. КЗ, а за које дело је окривљеном И.Ј. изрекао условну осуду тако што му је утврдио казну затвора у трајању од једне године и четири месеца и одредио да се иста неће извршити уколико окривљени у року од четири године рачунајући од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, с тим да ће се у утврђену казну затвора окривљеном И.Ј. урачунати време проведено у задржавању од 17.05.2008. године до 18.05.2008. године, док је оптуженом М.С. изрекао условну осуду тако што му је утврдио казну затвора у трајању од једне године и шест месеци и одредио да се иста неће извршити уколико окривљени у року од пет година од дана правноснажноти пресуде не учини ново кривично дело. У преосталом делу жалбе бранилаца окривљених одбијене су као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног М.С., адвокат Н.Ј., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд утврди да је захтев за заштиту законитости основан и донесе пресуду сагласно члану 492. ЗКП, односно преиначи побијане пресуде и окривљеног М.С. ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног М.С., па је нашао:

Бранилац окривљеног М.С. у захтеву за заштиту законитости истиче да је нејасно како су нижестепени судови могли да утврде чињеницу да су окривљени критичном приликом деловали у саизвршилаштву, јер током поступка није изведен ниједан доказ који би ту чињеницу потврдио осим исказа окривљеног И.Ј. С тим у вези бранилац истиче да нико од саслушаних сведока и оштећених током поступка није изјавио да је икада видео окривљеног М.С., а не постоји ниједан материјални доказ његове повезаности са извршењем кривичних дела, при чему по оцени браниоца нижестепени судови погрешно цене исказ окривљеног И.Ј. дат на главом претресу и погрешно закључују да је одбрана окривљеног М.С. штура и покушај да се исти дистанцира од предметних дешавања, будући да је по мишљењу браниоца одбрана окривљеног М.С. логична, с обзиром на то да је окривљени М.С. желео да се дистанцира од предметих дешавања могао је да оспори чињеницу да је уопште познавао окривљеног И.Ј. и да се са истим икада чуо, јер за то не постоји ниједан доказ. У захтеву се још истиче да је нејасно зашто нижестепени судови верују одбрани окривљеног И.Ј. иако је он раније осуђиван за кривична дела против правног саобраћаја, те је нејасно и зашто је тужилаштво одустало од испитивања сведока који је требало да потврде одбрану окривљеног И.Ј. Због наведеног, бранилац сматра да у предметном поступку није на несумњив начин доказано да је окривљени М.С. учествовао у извршењу предметног кривичног дела.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа од стране нижестепених судова и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама, што није разлог прописан чланом 485. став 4. ЗКП због којег окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек, због чега је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар - саветник                                                                                                    Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић, с.р.                                                                               Јанко Лазаревић, с.р.