Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битне повреде из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд као ревизијски пази по службеној дужности, а ревизијом се указује на повреде поступка из тачке 12. ове законске одредбе, што сагласно члану 407. став 1. ЗПП не може бити ревизијски разлог.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог на пословима возача трамваја, да би му оспореним решењем био отказан уговор о раду, јер је ... године, обављајући ове послове, скривио саобраћајну незгоду у којој је дошло до повређивања једног путника, самог тужиоца и настанка материјалне штете, што све представља повреду радне обавезе предвиђене уговором о раду. Оцењујући истинитост чињеница на којима је засновано оспорено решење, утврђено је да је тужилац наведеном приликом поступао супротно члану 94. Правилника о обавезама саобраћајног особља од 21.01.2004. године, јер се критичном приликом кретао недозвољеном брзином од 40 км/час, због чега је дошло до изклизнућа оба штела трамваја у леву страну и ударца у зид трафо станице, а потом у капију предузећа „ББ“. Осим тога, тужилац није визуелно и благовремено уочио правилност положаја скретнице, како би исту отворио за жељени правац кретања. Тужилац је према извештају о месечном распореду рада за месец јун 2012. године (незгода се догодила .... године), имао распоред рада према плану и програму, није имао прековремених сати, имао је законом предвиђен дневни одмор и паузу између две смене, а није обавестио непосредног руководиоца у смислу Закона о безбедности саобраћаја да је преморен због дуготрајне вожње, исцрпљености или велике врућине, пре него што је отпочео са управљањем трамваја или у току саме вожње.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, судови су правилном применом материјалног права одбили тужбени захтев тужиоца за поништај решења о отказу уговора о раду, дајући за такву одлуку разлоге које прихвата и овај суд.

Наиме, одредбом члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ...) прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца, између осталог и ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду.

Одредбом члана 94. Правилника о обавезама саобраћајног особља у Градском саобраћајном предузећу бр. 747 од 21.01.2004. године, прописано је да је возач трамваја обавезан да непосредно при наиласку на скретницу визуелно уочи правилност положаја скретнице у односу на жељени правац кретања, те да је при преласку преко скретнице и укрштања максимално дозвољена брзина 10 км на час.

Имајући у виду наведене одредбе у контексту утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак судова да је тужилац својом кривицом учинио повреду радне обавезе предвиђене уговором о раду, што представља отказни разлог из члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду. У вези навода ревизије којима се указује на пропусте у процедури давања отказа у погледу недостатка предлога непосредних руководилаца тужиоца да се понашање тужиоца санкционише на овај начин, правилан је закључак, односно став судова да овлашћено лице које код послодавца одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених, приликом одлучивања није везан предлогом подносиоца пријаве у погледу доношења мера због повреде радне обавезе, као што се ни суд не може бавити целисходношћу изречене мере, јер је то у искључивој надлежности послодавца. Уводне одредбе члана 179. Закона о раду, управо на то и указују, да одлука о отказу уговора о раду запосленом, зависи од послодавца, како се то наводи и у ревизији.

Суд је ценио и остале наводе ревизије тужиоца, којима се у суштини понављају жалбени наводи и налази да су исти од стране другостепеног суда потпуно и правилно оцењени.

Из наведених разлога, применом члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић