Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Милан Милић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8. и 9. ЗКП, и повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, а из образложења произилази да је захтев поднет и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поступак или да побијане пресуде преиначи у ослобађајуће и донесе одлуку да сви трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредби члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП достављени јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног АА наводи да је пресудом Прекршајног суда у Новом Саду Пр 4-1038/10 од 31.03.201. године окривљени АА правноснажно је осуђен за прекршај из члана 51. став 2. и 3. и члана 54. и 56. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и прекршај из члана 99. став 1. и члана 101. Закона о порезу на доходак грађана, а поводом догађаја који је предмет овог кривичног поступка, чиме се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП.

Из допунског налаза и мишљења судског вештака за економско финансијску област Миљке Оторанов од 01.06.2015. године поризилази да се пресуде Прекршајног суда у Новом Саду, Одељење у Врбасу II 28 пословни број Пр 4-1038/10 од 31.03.2011. године и пословни број Пр1 – 1242/11 од 30.09.2011. године не односе на исплату нето зараде за април 2009. године (други део) мај, јун, јул и август 2009. године а које су исплаћене у периоду од 24.06.2009. године до 24.12.2009. године.

Из изреке пресуде Основног суда у Врбасу К бр.130/16 од 21.02.2017. године, произлази да је окривљени АА оглашен кривим да је извршио кривично дело неуплаћивање пореза по одбитку из члана 229а став 2. у вези става 1. КЗ, које је извршио у временском периоду од 24.06.2009. до 24.12.2009. године, на тај начин што је исплатио запосленим радницима зараде за месеце мај, јун, јул и август 2009. године а није уплатио на прописан уплатни рачун јавних прихода износ од 3.625.574,97 динара који је обрачун на име пореза по одбитку.

Како из налаза и мишљења вештака економско-финансијске струке Миљке Оторанов јасно произилази да се пресуде Прекршајног суда у Новом Саду, Одељење у Врбасу II 28 пословни број Пр 4-1038/10 од 31.03.2011. године и Пр1- 1242/11 од 30.09.2011. године не односе на исплате нето зараде за период у коме је према изреци првостепене пресуде окривљени АА извршио кривично дело за које је оглашен кривим, неосновани су наводи захтева за заштиту законитости браниоца овог окривљеног којима се указује да је окривљени правноснажно осуђен у прекршајном поступку за кривично дело за које је осуђен у кривичном поступку, па побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члнаа 438. став 1. тачка 1. ЗКП.

Неосновани се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује да се у радњама окривљеног не стичу сви битни елементи кривичног дела за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, и да тиме побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног АА истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде дао јасне и довољне разлоге да се у радњама окривљеног АА стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела из члана 229а став 2. у вези става 1. КЗ, за које је оглашен кривим, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује се и на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8. и 9. ЗКП, наводима да није решен предмет оптужбе, па је оптужба и прекорачена. Међутим, обзиром да наведене битне повреде одредаба кривичног поступка у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА нису образложене, нити произилазе из садржине захтева, Врховни касациони суд се у оцену истих није упуштао.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                  Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                            Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић