Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Јасминке Станојевић, Биљане Драгојевић, Слађане Накић-Момировић и Марине Говедарице, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Милан Јакшић, адвокат из ..., против туженог Предузећа за телекомуникације „ББ“ а.д. ..., са умешачем „ВВ“ d.o.o. ..., које заступа Горица Лазић, адвокат из ..., ради повреде ауторског права, одлучујући о ревизији умешача на страни туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж4 188/16 од 28.10.2016. године, у седници одржаној 07.09.2017. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ предлог умешача на страни туженог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној по основу члана 404. ЗПП.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија умешача на страни туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж4 188/16 од 28.10.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П4 137/13 од 04.05.2016. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужени повредио ауторска права тужиоца на тај начин што је дана 09.09.2008. године на интернет сајту www.... .rs неовлашћено јавно саопштио ауторско дело, неовлашћено умножио ауторско дело, те јавно саопштио ауторско дело без назначења имена или псеудонима тужиоца као аутора – фотографију „...“, чиме је тужиоцу нанео имовинску и неимовинску штету. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде имовинске штете због повреде ауторског права исплати износ од 60.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 04.05.2016. године па до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се обавеже тужени да му на досуђени износ накнаде имовинске штете исплати законску затезну камату почев од 16.05.2013. године па до 04.05.2016. године. Ставом четвртим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде моралних права аутора исплати износ од 10.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 04.05.2016. године до исплате. Ставом петим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се обавеже тужени да му на досуђени износ накнаде нематеријалне штете исплати законску затезну камату почев од 16.05.2013. године па до 04.05.2016. године. Ставом шестим изреке одбијен је тужебени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име накнаде нематеријалне штете због повреде моралних права аутора исплати износ од још 30.000,00 динара преко досуђеног износа од 10.000,00 динара, а до траженог износа од 40.000,00 динара, са законском затезном каматом на тај износ почев од 16.05.2013. године па до исплате. Ставом седмим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове овог поступка у износу од 49.450,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж4 188/16 од 28.10.2016. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиоца, туженог и умешача на страни туженог па је потврђена првостепена пресуда у ставовима I, III, IV, V i VII изреке. Ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда у ставу II изреке тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде имовинске штете због повреде ауторског права исплати износ од 30.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 04.05.2016. године до исплате, док је одбијен захтев тужиоца за исплату накнаде материјалне штете због повреде ауторског права за разлику до 60.000,00 динара, односно за 30.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 04.05.2016. године до исплате, као и у ставу VI изреке тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде моралних права аутора исплати износ од 30.000,00 динара, са законском затезном каматом на тај износ почев од 04.05.2016. године до исплате, док је одбијен захтев тужиоца за исплату затезне камате на износ нематеријалне штете од 30.000,00 динара почев од 16.05.2013. године до 04.05.2016. године. Ставом трећим изреке је одлучено да свака странка сноси своје трошкове другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену умешач на страни туженог је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, у смислу члана 404. ЗПП.

Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за примену овог правног института, јер у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, а ни потреба за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права, узимајући у обзир садржину тражене судске заштите, као и начин пресуђења. Како побијана пресуда не одступа од досадашње праксе суда у погледу одлучивања о тужбеном захтеву у истој чињеничној и правној ситуацији, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр. 72/11, 55/14), па је утврдио да ревизија није дозвољена.

Новелираном одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У конкретном случају, тужба ради накнаде штете поднета је 17.05.2013. године. Вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 70.000,00 динара (632,68 евра). Побијана другостепена пресуда донета је 28.10.2016. године.

Како вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија умешача на страни туженог није дозвољена.

Осим тога, ревизија не би била дозвољена ни применом члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, с обзиром да преиначење првостепене пресуде од стране другостепеног суда није учињено на штету ревидента, односно туженог, јер је обавеза туженог у укупном износу остала иста.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић