Кзз 110/2019 одбијен захтев; не бис ин идем; незаконити докази

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 110/2019
05.02.2019. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Марином Пандуровић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика (КЗ), одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгоша Петрашиновића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Трстенику 2К 29/18 од 25.07.2018. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 256/18 од 23.11.2018. године, у седници већа одржаној 05.02.2019. године, већином гласова, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгоша Петрашиновића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Трстенику 2К 29/18 од 25.07.2018. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 256/18 од 23.11.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Трстенику 2К 29/18 од 25.07.2018. године, између осталих, окривљени АА, оглашен је кривим због извршења кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, за које му је изречена условна осуда, којом му је утврђена казна затвора у трајању од 2 (два) месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени за време проверавања од 1 (једне) године, не учини ново кривично дело. Окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности наведене пресуде, под претњом принудног извршења. Такође, окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка, у погледу чије висине је одређено да ће суд одлучити посебним решењем. Оштећена ББ је за остваривање имовинскоправног захтева упућена на парницу.

Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 256/18 од 23.11.2018. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљених АА и ВВ, адвоката Драгоша Петрашиновића, преиначена је пресуда Основног суда у Трстенику 2К 29/18 од 25.07.2018. године, у одбијајућем делу који се односи на окривљену ВВ, док су наведена жалба у осталом делу, као и жалба пуномоћника приватних тужилаца ГГ и ББ, адвоката Ерне Јанковић, одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости, благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Драгош Петрашиновић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 1) и 10), 438. став 2. тачка 1) и 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд, усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и одбије оптужбу према окривљеном или га ослободи од оптужбе, или их укине и списе предмета врати Вишем суду у Крушевцу на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, јер постоје околности које трајно искључују кривично гоњење окривљеног АА, с обзиром да је према наводима захтева, ова кривичноправна ствар већ правноснажно пресуђена, јер јој је претходио прекршајни поступак против окривљеног у вези са истим догађајем, у ком поступку је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења дана 18.08.2017. године, без обзира што није донета формална одлука о застарелости прекршајног гоњења, будући да је прекршај извршен дана 18.08.2015. године.

Поред тога, бранилац у захтеву за заштиту законитости истиче да је у конкретном случају учињена и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП у вези члана 453.ЗКП, с обзиром да је против претходне првостепене пресуде била изјављена жалба само у корист окривљеног, од стране његовог браниоца, да је та пресуда укинута, а да је након тога у поновном поступку пуномоћник приватних тужилаца, изменио приватну тужбу у односу на кривично дело које је окривљеном стављено на терет, тако што је у чињеничном опису дела означио да је окривљени умишљајно поступао, иако у првобитно поднетој приватној тужби, тога није било.

Такође, у захтеву бранилац истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и у вези са тим наводи да су побијане пресуде засноване на доказу на коме се по закону не могу заснивати, те у том смислу као незаконит доказ означава налаз и мишљење судског вештака др Ружице Стевановић, сматрајући да се ради о незаконито прибављеном доказу, јер вештачење није урађено у складу са чланом 117. и 118. ЗКП.

Међутим, како је бранилац окривљеног битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) и тачка 10) и 438. став 2. тачка 1) ЗКП истицао и у жалби на побијану првостепену пресуду, а другостепени суд је приликом одлучивања нашао да су ти наводи неосновани и на страни четвртој став два, три, четири и пет у односу на поведу закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, затим на страни петој став три, четири, пет и шест у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, као и на страни шестој став два, три, четири, пет и шест у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, дао јасне и довољне разлоге да у конкретном случају нису учињене истакнуте битне повреде одредаба кривичног поступка - то наведене разлоге у свему као правилне прихвата и Врховни касациони суд, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих и упућује.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио на основу члана 491. став 1. ЗКП, као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                      Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић