Против наведене правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 1095/2018 од 08.01.2019. године, бранилац окривљеног АА, адвокат Милош Маринковић, поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, с`тим што истакнуту повреду између осталог образлаже тако што наводи да је Основни јавни тужилац уложио жалбу на првостепену пресуду због одлуке о кривичној санкцији и у истој ставио предлог да се у погледу кривичне санкције преиначи првостепена одлука тако што ће се окривљени АА осудити на казну затвора у трајању од једне године, а да је другостепени суд - Апелациони суд у Нишу својом пресудом окривљеног АА осудио на казну затвора у трајању од једне године и два месеца. Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости ставља предлог да Врховни касациони суд захтев усвоји и укине у целини одлуку Апелационог суда и предмет врати на поновно суђење Апелационом суду пред потпуно измењеним већем или да преиначи побијану другостепену пресуду тако што ће окривљеног АА осудити на казну затвора у трајању од десет месеци а коју казну ће окривљени извршити тако што ће је издржавати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законтиости је основан.

Основано бранилац окривљеног АА у захтеву истиче да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 1095/2018 од 08.01.2019. године, повређен закон на штету окривљеног, обзиром да је другостепени суд преиначењем пресуде Основног суда у Лесковцу 1К. бр. 833/14 од 02.10.2018. године у делу одлуке о казни и осудом окривљеног АА, на казну затвора у трајању од једне године и два месеца прекорачио захтев - предлог из жалбе Основног јавног тужиоца у Лесковцу КТ бр. 860/2013 од 15.10.2018. године и тиме прекорачио забрану преиначења побијане пресуде на горе. Ово са разлога, јер се другостепени суд приликом пресуђења морао кретати у границама означеног жалбеног предлога јавног тужиоца у којем је јасно и одређено наведен правац и обим побијања одлуке о кривичној санкцији и предложено да Апелациони суд у Нишу преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА осудити на казну затвора у трајању од једне године. Изнетим наводима захтева се, по налажењу Врховног касационог суда другостепена пресуда суштински побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП у вези члана 453. ЗКП.

Одредбом члана 453. ЗКП, прописано је да, ако је изјављена жалба само у корист окривљеног, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

Имајући у виду да је окривљени АА првостепеном пресудом Основног суда у Лесковцу 1К. бр. 833/14 од 02.10.2018. године, због кривичног дела крађа у саизвршилаштву из члана 203. став 1. у вези члана 33. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од десет месеци које ће се извршити тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора, те да је јавни тужилац у изјављеној жалби ставио јасно одређен предлог да другостепени суд окривљеног за наведено кривично дело осуди на казну затвора у трајању од једне године, то другостепени суд, по оцени овога суда, није био овлашћен да прекорачењем оквира жалбе јавног тужиоца измени одлуку о казни на штету окривљеног, у делу који се том жалбом не побија, (казна затвора преко једне године) већ се има сматрати да у том делу постоји само жалба у корист окривљеног.

Жалба Основног јавног тужиоца у Лесковцу је јасно определила правац и обим побијања првостепене пресуде, тако да су то границе у којима је другостепени суд морао испитивати првостепену пресуду на штету окривљеног, те да је евентуално у тим границама и преиначи.

Одредбом члана 451. став 1. ЗКП, прописано је да другостепени суд испитује пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања. Дакле, другостепени суд побијану пресуду испитује само у границама које су дате у жалби: по законским основима које је жалилац означио, у делу - деловима пресуде на које је указано жалбом, а што се тиче правца побијања пресуде, значи да другостепени суд исти испитује у складу са израженим интересом жалиоца који је у корист или на штету окривљеног.

Прекорачењем жалбених оквира и жалбе јавног тужиоца односно доношењем одлуке којом се окривљени АА, осуђује на казну затвора у трајању од једне године и два месеца, Апелациони суд у Нишу је својом пресудом Кж1 1095/2018 од 08.01.2019. године повредио начело забране преиначења на горе прописано одредбом члана 453. ЗКП, и тиме учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, с`обзиром на то да другостепени суд може донети одлуку на штету окривљеног, само у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у изјављеној жалби.

У конкретном случају, жалба јавног тужиоца, због одлуке о казни која је од стране другостепеног суда оцењена као основана, има изричит предлог и ишла је у правцу осуде окривљеног на казну затвора у трајању од једне године уместо изречене казне затвора у трајању од једне године и два месеца, тако да је другостепени суд могао да одлучи на штету окривљеног само у границама жалбе, због чега је другостепени суд осудом окривљеног на казну затвора у трајању од једне године и два месеца повредио забрану преиначења на горе прописану одредбом члана 453. ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвајајући као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, с`обзиром на то да је побијаном пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 1095/2018 од 08.01.2019. године учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, у вези са одредбама члана 451. и 453. ЗКП, ове повреде отклонио и побијану одлуку преиначио као у изреци пресуде, налазећи да је овако одмерена казна адекватна утврђеним олакшавајућим и отежавајућим околностима у редовном кривичном поступку, те да је нужна и истовремено довољна да се њоме оствари сврха кажњавања прописана одредбом члана 42. КЗ, чиме ће се у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција како у односу на самог окривљеног, тако и на плану генералне превенције.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                     Председник већа-судија,

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић