Истом пресудом, на основу члана 264. став 4. ЗКП окривљени је ослобођен плаћања трошкова кривичног поступка и одређено је да исти падају на терет буџетских средстава суда.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 479/19 од 11.07.2019. године, уважавањем жалбе ВЈТ у Новом Саду, преиначена је пресуда Вишег суда у Новом Саду К 138/18 од 27.02.2019. године у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Новом Саду окривљеног АА, за кривично правне радње за које је оглашен кривим изреком првостепене пресуде, а које се правно квалификују као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, применом чланова 4.,42.,43.,45. и 54. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године, док је у непреиначеном делу првостепена пресуда потврђена.

Против наведене правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 479/19 од 11.07.2019. године, захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног АА, адвокати Павле Мушицки и Бошко Таланчевски, због повреде закона из члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости и преиначи у целини пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 479/19 од 11.07.2019. године, на тај начин што ће жалбу јавног тужиоца одбити као неосновану и потврдити пресуду Вишег суда у Новом Саду К 138/18 од 27.02.2019. године или да исту преиначи на тај начин што ће окривљеном ублажити казну по висини испод законског минимума.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА, адвоката Павла Мушицког и Бошка Таланчевског је основан.

Браниоци окривљеног АА у захтеву наводе да је побијаном пресудом учињена повреда члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП јер у истој није примењена одредба члана 246. став 5. КЗ, док је одлуком о кривичној санкцији повређен закон на штету окривљеног јер је првостепени суд приликом преиначавања одлуке о казни пропустио да примени како напред наведену одредбу тако и одредбу члана 57. став 4. КЗ.

Из образложења другостепене пресуде против које је поднет захтев за заштиту законитости произилази да је суд закључио да у конкретном случају није опортуно у односу на окривљеног, узимајући у обзир количину опојне дроге која је критичном прилико стављена у промет, истог огласити кривим и ослободити од казне.

Чланом 246. став 1. КЗ прописано је да ће се онај ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казнити затвором од три до дванаест година.

Чланом 246. став 5. КЗ прописано је да се учинилац дела из става 1. до 4. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може ослободити од казне.

Чланом 56. став 2. КЗ прописано је да суд може учиниоцу кривичног дела изрећи казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне, кад закон предвиђа да се учинилац може ослободити од казне, а суд га не ослободи од казне.

Чланом 57. став 4. КЗ прописано је када је суд овлашћен да учиниоца кривичног дела ослободи од казне може му казну ублажити без ограничења прописаних у ставу 1. до 3. овог члана.

Чланом 45. став 5. КЗ прописано је ако се учиниоцу кривичног дела изрекне казна затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио, може очекивати да ће се на тај начин остварити сврха кажњавања, док је ставом 6. истог члана прописано је да осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 5. овог члана не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, као и да уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне издржи у заводу за извршење казне затвора.

Имајући у виду да је другостепени суд преиначавајући првостепену пресуду, у погледу одлуке о кривичној санкцији, као разлог навео да у конкретном случају нема места примени члана 246. став 5. КЗ због количине дроге која је критичном приликом стављена у промет, основано се захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног указује да је другостепеном пресудом учињена повреда закона из члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП, обзиром да по налажењу Врховног касационог суда количина дроге не може искључивати могућност примене бенефиције из наведене законске одредбе.

Због учињених повреда закона на које се основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује, Врховни касациони суд је, имајући у виду да је окривљени открио лице од кога је набавио опојну дрогу, нашао да у конкретном случају треба применити члан 246. став 5. КЗ и узимајући као правилно утврђене околности од утицаја на казну на страни окривљеног, како их утврђује првостепени и другостепени суд, преиначио другостепену пресуду и окривљеном АА због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом члана 56. став 2. и 57. став 4. КЗ ублажио казну испод законом прописаног минимума и осудио га на казну затвора у трајању од 1 године, коју ће окривљени, а с обзиром да су испуњени услови из члана 45. став 5. КЗ (имајући у виду личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио) издржавати на тај начин, што не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, без примене електронског надзора, а уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне издржи у заводу за извршење казне затвора. По налажењу Врховног касационог суда овако одмерена казна и начин извршења казне окривљеном АА сразмерни су тежини извршеног кривичног дела, степену кривице и друштвене опасности окривљеног и као такви нужни и довољни за остваривање сврхе кажњавања из члана 42. КЗ, због чега је донета одлука као у изреци ове пресуде.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                          Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                     Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић