Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3935/2019
14.11.2019. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Божидара Вујичића и др Илије Зиндовића, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Слободан Коцић, адвокат из ..., против тужених ББ и ВВ, обојице из ..., чији је пуномоћник Бранимир Марковић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2474/19 од 26.06.2019. године, у седници одржаној 14.11.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2474/19 од 26.06.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лесковцу П 1858/18 од 16.01.2019. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је у корист повласног добра парцеле тужиоца кп.бр. ..../... КО ... конституисано право привремене службености на делу кп.бр. .../... као послужног добра, која је власништво тужених, па је омогућено тужиоцу да на делу парцеле тужених постави скеле да би излепио стиропор дебљине 8 цм на лепку и преко стиропора ставио пластичну мрежицу и фасадни материјал на свом зиду у дужини од 13,88 метара у укупној површини 104 м2. Ставом другим изреке одлучено је да ће привремена службеност трајати почев од тренутка када време дозволи и то од тог момента најдуже у трајању од 10 дана, с тим да се временски период продужава уколико дође до временских непогода које онемогућавају извођење радова. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да након извођења радова уклони скеле и доведе део дворишта тужених у првобитно стање онакво какво је било пре постављања скела и обављања радова. Ставом четвртим изреке наложено је туженима да тужиоцу признају право привремене службености, под претњом кажњавања због непоштовања одлуке суда. Ставом петим изреке одлучено је да се не досуђују трошкови поступка.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2474/19 од 26.06.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужених и потврђена је првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде другостепеног суда, тужени су благовремено изјавили ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Тужилац је поднео одговор на ревизију тужених.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 ...87/18), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради конституисања права привремене службености поднета је 27.07.2016. године. Вредност предмета спора није одређена ни у тужби, ни током поступка, а такса на тужбу није одређена ни наплаћена.
Према станови становишту Врховног касационог суда, када вредност предмета спора није означена у тужби, нити је означена или утврђена накнадно, до правноснажног окончања поступка, вредност предмета спора се утврђује према одређеној, односно наплаћеној судској такси. Одредбом члана 27. став 1. тачка 10. Закона о судским таксама прописано је да се као вредност предмета спора ради наплате таксе узима у споровима о стварним и личним службеностима и о доживотном издржавању – износ од 19.000,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају тужбени захтев односи на неновчано потраживање у коме је вредност предмета спора одређена, у складу са чланом 27. став 1. тачка 10. Закона о судским таксама, у висини од 19.000,00 динара, што представља износ који не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија тужених недозвољена, применом одредбе члана 410. став 2 тачка 5. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Весна Поповић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић