Р1 539/2019 сукоб надлежности

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 539/2019
17.10.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Зоране Делибашић и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у правној ствари извршног повериоца АА - у стечају, са седиштем у ..., чији је пуномоћник Миљана Радивојевић, адвокат из ..., против извршног дужника ББ из ..., ради извршења на основу извршне исправе, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 17.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Извршни поверилац АА - у стечају је дана 14.01.2019. године поднео Првом основном суду у Београду предлог за извршење против извршног дужника ББ из ..., на основу извршне исправе - правноснажне и извршне пресуде Првог основног суда у Београду П 66689/10 од 07.03.2012. године.

Први основни суд у Београду се решењем ИИ 14217/19 од 19.08.2019. године огласио стварно ненадлежним за одлучивање о поднетом предлогу за извршење и по правноснажности решења је доставио спис предмета Привредном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду.

Привредни суд у Београду није прихватио своју стварну надлежност и уз допис ИИ 1689/2019 од 23.09.2019. године доставио је спис предмета Врховном касационом суду ради одлучивања о сукобу стварне надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08 ...87/18) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18 - у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овој правној ствари стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Наиме, одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова прописано је да привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјаката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и када је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства. Према ставу 2. истог члана привредни суд, између осталог, одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука привредних судова, а одлуке изабраних судова само када су донете у споровима из тачке 1. став 1. овог члана; одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука донетих у споровима из става 1. тачка 1. овог члана. Одредбом члана 22. став 2. истог закона прописано је да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима, ако за поједине од њих није надлежан други суд, и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.

Дакле, привредни судови су надлежни да одређују и спроводе извршења, између осталог, на основу извршних и веродостојних исправа које се односе на привредне субјекте - домаћа и страна привредна друштва, предузећа, задруге и предузетнике и њихове асоцијације. Према одредби члана 41. став 1. тачка 1. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 106/15 ... 113/17) извршна исправа је извршна судска одлука и судско поравнање које гласи на давање, чињење, нечињење или трпљење. Основни судови надлежни су да воде извршне поступке само ако за то није надлежан неки други суд, дакле и привредни.

У конкретном случају извршни поверилац је поднео предлог за извршење против извршног дужника на основу извршне исправе, а то је правноснажна и извршна пресуда Првог основног суда у Београду П 66689/10 од 07.03.2012. године. У овом извршном предмету не ради се о извршењу на основу одлуке привредног суда или изабраног суда донетом у спору између привредних субјеката, као ни о извршењу стране судске или арбитражне одлуке донете у спору између привредних субјеката, већ се ради о извршном поступку на основу извршне исправе - одлуке суда опште надлежности. Такође, отварањем стечајног поступка над извршним повериоцем не заснива се стварна надлежност привредног суда за спровођење извршења правноснажних одлука судова опште надлежности, јер у том случају нема атракције надлежности која постоји само у случају када је до отварања поступка стечаја дошло у току парничног поступка, а не и у поступку извршења.

Како се у конкретном случају поднетим предлогом тражи одређивање и спровођење извршења на основу пресуде суда опште надлежности као извршне исправе, која се не односи на привредне субјекте, односно лица из члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, то је за поступање у овој правној ствари стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, применом члана 22. став 2. ЗПП.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић