Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4596/2019
26.02.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Илије Зиндовића и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Љиљана Живовић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Милован Петровић, адвокат из ..., ради сметања државине, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Нишу Гж. 1859/18 од 23.05.2019. године, у седници од 26.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против решења Вишег суда у Нишу Гж. 1859/18 од 23.05.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Нишу Гж. 1859/18 од 23.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Нишу П 1102/14 од 08.07.2015. године које је исправљено решењем од 01.09.2016. године, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се утврди да је тужена извршила сметање државине и онемогућила тужиоца у мирном коришћењу радионице у ... описане изреком јануара 2013. године, на начин наведен изреком, да се туженој наложи да успостави пређашње стање и да јој се забрани да убудуће на исти или сличан начин омета тужиоца у поседу непокретности.

Решењем Вишег суда у Нишу Гж 1859/18 од 23.05.2019. године одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и потврђено првостепено решење и решење о исправци.

Против другостпеног решења тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

Тужена је доставила одговор на ревизију.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014). Уз ревизију нису достављене другачије судске одлуке у погледу примене чл. 71. и 78. Закона о основама својинскоправних односа, у погледу чије примене постоји уједначена судска пракса. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.