Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 17/2020
12.02.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парничном поступку тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Миодраг Стишовић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства, Други основни суд у Београду, чији је заступник Државни правобранилац из Београда, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о захтеву Другог основног суда у Београду за поступање у предмету тог суда Прр 8/20, на седници одржаној 12.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у предмету Другог основног суда у Београду Прр 8/20, ОДРЕЂУЈЕ СЕ Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је 17.01.2020. године поднео тужбу Другом основном суду у Београду против тужене, због повреде права на суђење у разумном року у предмету Другог основног суда у Београду Иив 2446/18, ради накнаде нематеријалне штете у износу од 400 евра у динарској противвредности.

Други основни суд у Београду, уз допис Прр 8/20 од 28.01.2020. године, доставио је списе предмета Врховном касационом суду ради одређивања другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету и као оправдан разлог за свој захтев навео, да у конкретној ситуацији тужилац накнаду нематеријалне штете потражује од тужене Републике Србије због поступања Другог основног суда у Београду у извршном предмету Иив 2446/18, коме је тужба и поднета и који је према наводима тужбе тужиоцу својим поступањем проузроковао штету.

Врховни касациони суд је одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда на основу одредби члана 62. став 1. и 7. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' бр.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је захтев основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП, је прописано, да, надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Одредбом става 7. овог члана, да, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овога члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.