Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3549/18 од 11.01.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља је изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП који се примењује на основу члана 506. став 2. истог закона, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код тужене на радном месту наставника ... на неодређено време према закљученом уговору о раду од 13.12.2006. године са пуним радним временом од 40 часова недељно. У 2007. и 2008. години, смањен је фонд часова тужиљи и у складу са тим утврђен коефицијент плате у складу са непуним радним временом. Против првог смањења обима часова тужиља је користила интерну заштиту, али не и судску, док је против другог смањења радног времена користила и интерну заштиту и заштиту својих права пред судом у којима је такав тужбени захтев тужиље одбијен као неоснован. Затим је у 2009. години одлуком Школског одбора формирана комисија за утврђивање престанка делимичне или потпуне потребе за радом запослених са пуним или непуним радним временом на основу критеријума из чл. 33-35. ПКУ тужене, која је сачинила ранг листу од 25.06.2009. године према којој се тужиља нашла на последњем месту са 30,70 бодова, а на основу које је директор донео решење 25.08.2009. године према којој је тужиља остала нераспоређена. По приговору тужиље на ово решење, Школски одбор је укинуо наведено решење и наложио поновно бодовање у ком поступку је комисија приступила сачињавању нове ранг листе и према којој се тужиља нашла на последњем месту са 31,70 бодова. На основу ове ранг листе, директор тужене је донео решење 833 од 02.10.2009. године којим је тужиља остала нераспоређена. Против овог решења тужиља није изјавила приговор Школском одбору. По протеку рока за подношење приговора директор тужене је донео овде побијана решења број 925 од 03.11.2009. године којим је тужиљи утврђено право на исплату отпремнине и против ког решења је тужиља изјавила приговор Школском одбору који је одбијен. Директор тужене је, с обзиром на коначно решење којим је тужиља остала нераспоређена од 02.10.2009. године, а пошто је тужиљи исплаћена отпремнина, донео овде побијано решење број 372 од 10.05.2010. године којим је тужиљи отказан уговор о раду јер је тужиља као запослена на радном месту наставник ... остала нераспоређена, а није јој се могао обезбедити други посао код тужене као ни у другој установи за образовање и васпитање. Приговор изјављен против овог решења одбијен је решењем Школског одбора тужене број 392 од 19.05.2010. године које је такође предмет побијања у овој парници. Тужена је 25.08.2009. године доставила Школској управи ... податке о тужиљи да је тужиља стављена на листу технолошких вишкова за школску 2009/2010 годину као нераспоређен радник са педагошком нормом у школској 2008/2009 години од 11%. Тужиља није преузета ни у једној од школа на територији Школске управе Београд. Ова управа је 02.11.2009. године проследила Сектору за финансије обрађен захтев за исплату отпремнине.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев тужиље за поништај наведених решења тужене.

Тужиља је на основу решења које је донето на основу ранг листе комисије за утврђивање престанка делимичне или потпуне потребе за радом запослених са пуним или непуним радним временом остала нераспоређена. Ово решење постало је коначно обзиром да тужиља против њега није изјављивала приговор. У таквој ситуацији директор тужене је само могао донети решење о престанку радног односа, односно о отказу уговора о раду уз претходно донето решење о исплати отпремнине на основу члана 179. тачка 9. и члана 158. став 1. Закона о раду у вези са чланом 157. став 2. тачка 4. Закона о основама система образовања и васпитања и члана 38. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика.

Имајући у виду да је исплата отпремнине тужиљи извршена на основу износа прослеђеног од стране сектора за финансије којим је обрађен захтев за овакву исплату, а висина отпремнине утврђена на основу закона, то је правилно захтев тужиље за поништај наведеног решења одбијен као неоснован. С обзиром на то да је одбијен захтев тужиље за поништај решења о отказу уговора о раду, то су као споредни одбијени и захтеви за враћање на рад и распоређивање на одређено радно место, за уплату доприноса и исплату разлике зараде за тражени период.

Нису основани ревизијски наводи којима се истиче да је тужени неосновано умањивао фонд часова тужиљи. Осим тога, оцена оваквог понашања туженог је била предмет оцене пред Петим општинским судом у Београду у предмету П 362/08.

Нису основани ни ревизијски наводи који се односе на рангирање тужиље и рад комисије за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба јер је рад те комисије већ испитиван одлуком Школског одбора који је првобитну донету одлуку укинуо, а против новодонете одлуке комисије тужиља није изјављивала приговор, због чега не може основано тражити судску заштиту поводом овог поступка.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић