.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1177/2020
02.07.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Раде Митровић адвокат из ..., против тужене Општине Власотинце, чији је законски заступник Општинско правобранилаштво, ради утврђивања злостављања на раду, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2290/2019 од 18.10.2019. године, у седници већа одржаној 02.07.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2290/2019 од 18.10.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Лесковцу П1 9/18 од 24.05.2019. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев па је утврђено да је тужиља од стране тужене у означеном периоду трпела злостављање на раду на начин наведен у том ставу изреке. Ставом другим изреке је забрањено туженој даље вршење и понављање злостављања тужиље. Ставом трећим изреке је обавезана тужена да тужиљи накнади штету услед претрпљених душевних болова због повреде права личности – части, угледа и достојанства у износу од 60.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења па до исплате. Ставом четвртим изреке је одбијен као неоснован вишак тужбеног захтева којим је тужиља тражила да се утврди да је од стране наведеног одговорног лица тужене као начелнице Општинске управе Општине Власотинце у означеном периоду трпела злостављање на раду на начин ближе наведен у том ставу изреке као неоснован. Ставом петим изреке је одбијен као неоснован вишак тужбеног захтева за исплату накнаде штете по траженом основу преко досуђеног а до траженог износа од 500.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења па до исплате. Ставом шестим изреке је обавезана тужена да тужиљи накнади трошкове парничног постука у износу од 100.300,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке па до коначне исплате, а ставом седмим изреке је одбијен као неоснован предлог тужиље за ослобађање од плаћања судских такси.
Апелациони суд у Нишу је пресудом Гж1 2290/2019 од 18.10.2019. године, након одржане расправе, укинуо првостепену пресуду, усвојио тужбени захтев и утврдио да је тужиља од стране наведеног одговорног лица као ... општинске управе Општине Власотинце и као инспектора ... контроле у означеном периоду трпела злостављање на раду на описани начин, те је забрањено туженој даље вршење и понављање злостављања тужиље. Тужена је обавезана да тужиљи накнади штету услед претрпљених душевних болова због повреде права личности у износу од 80.000,00 динара са законском затезном каматом од првостепеног пресуђења па до коначне исплате, да јој накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 150.900,00 динара са припадајућом законском затезном каматом, а одбијен је као неоснован предлог тужиље за ослобађање од плаћања судских такси као и захтев за накнаду трошкова одговора на жалбу.
Решењем од 21.02.2020. године Апелациони суд у Нишу је допунио одлуку о трошковима поступка садржану у изреци наведене пресуде тако што је обавезао тужену да тужиљи поред досуђених трошкова исплати још износ од 16.500,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде па до коначне исплате.
Против правноснажне другостепене пресуде тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13- одлука УС 74/13 – одлука УС, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужба у овом поступку поднета је 22.09.2015. године, а правноснажна другостепена пресуда против које је ревизија изјављена је донета 18.10.2019. године.
Одредбом члана 29. став 1. Закона о спречавању злостављања на раду („Службени гласник РС“ бр. 36/10) прописано је да запослени који сматра да је изложен злостављању од стране послодавца са својством физичког лица или одговорног лица у правном лицу може против послодавца да поднесе тужбу пред надлежним судом у року из члана 14. став 2. овог закона, док је одредбом члана 29. став 3. истог закона, између осталог, прописано да је спор из става 1. овог члана радни спор.
Према члану 441. Закона о парничном поступку ревизија је дозвољена у парницама из радних односа у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
Законом о спречавању злостављања на раду нису предвиђена посебна правила о дозвољености ревизије. Из наведених разлога се у спору ради утврђења злостављања на раду, који представља радни спор, сходно се примењују правила о дозвољености ревизије из чл. 441. и чл. 403. став 3. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
У конкретном случају, не ради се о спору о заснивању, постојању или престанку радног односа, па како вредност предмета спора захтеване накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде права личности очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија тужене није дозвољена.
Према новелираној одредби члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку, ревизија је увек дозвољена ако је другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака. Међутим, имајући у виду да посебан закон – Закон о спречавању злостављања на раду, као што је речено, није прописао ревизију као ванредни правни лек, у поступку ради утврђења злостављања на раду не може се применити ни цитирана одредба члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП је одлучено као у изреци.
Председник већа – судија
Бранислава Апостоловић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
