Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Трошкове поступка је тражила и определила по врсти и висини.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из чл. 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 14/55) и утврдио да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није почињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Тужиља се у ревизији позива на битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374. став 1. ЗПП учињене у другостепеном поступку, али не указује о којим повредама се конкретно ради па оне не могу бити предмет разматрања ревизијског суда.

Према чињеничном стању утврђеном у поступку који је претходио доношењу правноснажне судске одлуке тужиљи је престао радни однос код тужене 16.02.2010. године по ступању на снагу новог Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, будући да је утврђен престанак потребе за њеним радом на дотадашњим пословима, ... . До доношења одлуке на овим пословима радила су још два радника па је тужена спровела поступак смањења броја запослених применом Правилника од 04.02.2010. године, а сходно обавезама из Одлуке Владе Републике Србије од 24.12.2009. године, а у вези примене тада важећег Закона о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији. Поступак се састојао у оцењивању рада и социјалног положаја запослених на неодређено време на основу којих података је извршен одабир оних запослених који остају на раду тј. запослених којима ће радни однос престати са позивањем на члан 179. тачка 9. Закона о раду уз исплату припадајуће отпремнине. Рационализација је извршена и на подручју измене општих аката, Правилника о систематизацији код тужене који је важио од 15.12.2010. године а што је обухватило и промену организације послова у Сектору у којем је радила тужиља. Поред стручности оцењивао се и обим обављених послова, благовременост, радна дисциплина, однос према колегама и странкама, а све сходно Програму о решавању вишка запослених код тужене од 04.02.2010. године и Одлуке о звањима запослених код туженог од 07.03.2005. године на коју Одлуку је неспорно упућивала директорка тужене приликом давања налога руководиоцима радних јединица за оцењивање запослених. Оцене у поступку оцењивања биле су: задовољава; истиче се и нарочито се истиче. Тужиља је због неажурности и кашњења на посао оцењена оценом задовољава.

Код овако утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови применили материјално право одредбу члана 179. тачка 9. Закона о раду којим је прописано да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду, ако за то постоје оправдани разлози који се односе на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Наводима ревизије правилност примене материјалног права не доводи се у сумњу јер је према стању у списима дана 05.02.2010. године Министар здравља дао сагласност на Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места који је потом објављен на огласној табли 08.02.2010. године, када је и ступио на снагу, а отказ тужиљи је дат 10.02.2010. године пошто је Правилник ступио на снагу што је у решењу о отказу уговора о раду и констатовано.

Осталим наводима ревизије оспорава се правилност утврђеног чињеничног стања супротно члану 407. став 2. ЗПП, па су без утицаја на одлучивање у овом поступку.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је применом чл. 414. став 1. ЗПП, донео одлуку као у изреци пресуде.

Одлука о трошковима поступка донета је применом чл. 165. став 2. у вези са чл. 154. став 1. ЗПП према постигнутом успеху ревидента у ревизијском поступку.

Председник већа - судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић