Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Бранке Дражић, Данијеле Николић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Миланко Ракић адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Александар Воргић адвокат из ..., уз учешће умешача на страни туженог ВВ и ГГ, обојица из ..., чији је заједнички пуномоћник Александар Воргић адвокат из ..., ради сметања поседа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1202/19 од 23.10.2019. године, у седници већа одржаној дана 12.03.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1202/2019 од 23.10.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1202/2019 од 23.10.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији П 384/19 од 16.05.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужени сметао тужиоца дана 02.04.2019. године у последњој мирној државини парц. бр. ..., потес ..., њива 2. класе површине 2 ха 31 ар 80 м2 и парц. бр. ... потес .., њива 2. класе површине 57 ари 55 м2, обе парцеле уписане у лист непокретности бр. ... К.О. ..., на начин што је тужени ушао у државину наведених парцела тужиоца, који је био у последњој мирној државини тих парцела, и посадио своју пољопривредну културу, да се наложи туженом да престане са сметањем државине на овај или сличан начин под претњом принудног извршења, да му се наложи да преда у државину тужиоцу парцеле бр. ..., потес ..., њива 2. класе површине од 2 ха 31 ар 80 м2 и парц. бр. ... потес ..., њива 2. класе површине 57 ари 55 м2, обе парцеле уписане у лист непокретности бр. ... К.О. ... под претњом принудног извршења, те да му се забрани да на овај или сличан начин смета тужиоца у државини под претњом изрицања новчане казне, као и да се обавеже тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка са законском затезном каматом у висини референтне камтне стопе НБС увећане за 8% поена почев од дана извршности првостепеног решења па све до коначне исплате. Ставом другим изреке, одбијен је предлог за одређивање привремене мере од 05.04.2019. године. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом надокнади трошкове поступка у износу од 30.000,00 динара.

Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1202/19 од 23.10.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење Основног суда у Старој Пазови, Судска јединива у Инђији, П 384/19 од 16.05.2019. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с`тим што је предложено да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14 – у даљем тексту: ЗПП).

Применом члана 404. став 1. ЗПП посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепеног решења која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном решењем одлучено је о сметању државине на непокретностима ближе означеним у изреци. Врховни касациони суд, налази да у конкретном случају нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса, нити правна питања у интересу равноправности грађана. Није потребно ново тумачење права, нити уједначавање судске праксе јер се ревизијом ни не указује на постојање супротних одлука у истој или сличној чињенично-правној ситуацији.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Одлучујући о дозвољености ревизије, применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14-у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. прописано је да је недозвољена ревизија изјављена против одлуке против које по закону не може да се поднесе.

Одредбом члана 452. став 5. ЗПП прописано је да против решења донетих у парнцама због сметања државине ревизија није дозвољена. Сагласно наведеном, како тужилац ревизијом побија другостепено решење у парници због смeтања државине, то Врховни касациони суд налази да ревизија није дозвољена, применом одредбе члана 452. став 5. ЗПП.

Имајући у виду изнето, на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у другом ставу изреке.

Одлука о захтеву тужиоца за накнаду трошкова поступка по ревизији, садржана у трећем ставу изреке, донета је на основу члана 165. став 1. у вези са чланом 153. став 1. ЗПП. Тужилац није успео у поступку по ревизији, па зато нема право на накнаду трошкова тог поступка.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић