
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 266/2020
27.05.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Гордане Комненић и Зоране Делибашић, чланова већа, у поступку предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Александар Милеуснић, адвокат из ..., ради заштите права ан суђење у разумном року, одлучујући о ревизији предлагача, изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Рж г 164/19 од 18.10.2019. године, на седници одржаној 27.05.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији предлагача, изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Рж г 164/19 од 18.10.2019. године, као изузетно дозвољеној ревизији.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија предлагача, изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Рж г 164/19 од 18.10.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Лесковцу Р4 И 107/19 од 02.08.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован приговор ради убрзања поступка предлагача, којим је тражила да се утврди повреда права на суђење у разумном року у предмету И бр. 7838/10. Ставом другим изреке, одбијен је захтев подносиоца приговора да се наложи поступајућем судији да у најкраћем року предузме све процесне радње које ће делотворно убрзати тај поступак. Ставом трећим изреке, одлучено је да се не досуђују трошкови поступка.
Решењем Вишег суда у Лесковцу Рж г 164/19 од 18.10.2019. године, одбијена је као неоснована жалба предлагача и првостепено решење потврђено.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагач је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.
Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије (члан 404. ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији предлагача, као изузетно дозвољеној ревизији.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме, према одредби члана 7. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року (“Службени гласник РС”, бр. 40/2015) у поступку одлучивања о приговору усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.
Законом о ванпарничном поступку (“Службени гласник СРС”, бр. 25/82, 48/88, “Службени гласник РС”, бр. 46/95, 18/2005, 85/2012, 45/2013, 55/2014, 6/2015, 106/2015) чланом 27. став 2. прописано је да је поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.
У овом случају не ради се о имовинскоправном спору, већ о поступку који је притужбеног карактера и покреће се приговором ради утврђењa повреде права на суђење у разумном року и убрзања судског поступка у којем је дошло до повреде. У том поступку којим се оцењује дозвољеност, па и основаност приговора уз изрицање одговарајућих налога и мера, ревизија као ванредно правно средство у поступку судског одлучивања није предвиђена, а тиме ни дозвољена, па како и одредбама Закона о парничном поступку није прописана могућност изјављивања ревизије против правоснажног решења донетог у поступку по приговору ради убрзања поступка и утврђивања повреде права на суђење у разумном року, а таквим решењем се правноснажно не окончава поступак, то ни ревизија није дозвољена.
На основу изнетог, одлучено је као у изреци применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић