Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Милан Ћурчић због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП и из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, те да у смислу одредбе члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде одлаже.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да су нижестепене пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП јер се заснивају на доказу на коме се по одредбама ЗКП-а не могу заснивати.

С тим у вези, у захтеву се истиче да је суд на главном претресу преслушао ДВД са аудио записом, који је скинут са мобилног телефона окривљеног, те да се пресуда на том доказу не може заснивати обзиром да снимање није извршено у складу са одредбама члана 171. и 172. ЗКП.

На исту повреду закона, бранилац окривљеног указивао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, оценио је ове жалбене наводе неоснованим и у образложењу своје пресуде Кж1 број 361/20 од 06.08.2020. године, на страни 5, став први и трећи, изнео јасне и довољне разлоге за закључак да првостепена пресуда није заснована на незаконитом доказу. Ове разлоге Врховни касациони суд у свему прихвата као правилне и довољне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Из наведених разлога, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, у делу у којем се нижестепене пресуде побијају због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, одбијен је као неоснован, на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП.

У осталом делу, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Наиме, бранилац окривљеног указује на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП и с тим у вези истиче да је изрека пресуде потпуно неразумљива, која повреда у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца. С тога Врховни касациони суд у овом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбацио као недозвољен, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Поред тога, захтевом се указује и на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП и с тим у вези истиче да је изрека пресуде измењена у односу на оптужење, међутим бранилац у захтеву не наводи конкретно у чему се ова измена изреке у односу на диспозитив оптужног акта састоји, већ указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање истицањем да се из изреке „не види да ли је оштећена пристала на сексуалне односе са окривљеним због претњи да ће окривљени изнети нешто што би шкодило њеној части или угледу..... или пристаје добровољно, или пристаје због примене неке силе“.

Како погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљенима преко бранилаца, то је захтев и у овом делу одбачен као недозвољен, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП.

Са свега изложеног, а на основу одредаба члана 491. став 1. и 2. ЗКП у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                             Председник већа-судија,

Снежана Меденица, с.р.                                                                                          Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић