Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да, како је одредбом члана 65. став 2. ЗКП прописано да се приватна тужба подноси у року од 3 месеца од дана када је приватни тужилац сазнао за кривично дело и осумњиченог, а који рок се, по ставу браниоца, односи и на све евентуалне измене и допуне чињеничних навода приватне тужбе, те како је приватни тужилац измену чињеничног описа приватне тужбе у погледу изговорених речи „шлосер“ и „нико и ништа“ од стране окривљеног упућених њему, извршио након протека законом прописаног рока од три месеца - на главном претресу одржаном дана 27.03.2020. године, то је, по ставу браниоца након 23.04.2018. године, када је истекао законски рок од три месеца, приватни тужилац био преклудиран. У тој ситуацији, по ставу браниоца, суд је морао да донесе пресуду којом се оптужба одбија у односу на предметно кривично дело почињено изговарањем речи „шлосер“ и „нико и ништа“ јер је у односу на ове речи кривични поступак вођен без захтева овлашћеног тужиоца. Овим наводима браниоца окривљеног се правноснажне пресуде побијају због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП, јер се суштински указује да је суд повредио одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Ово са разлога што измена оптужног акта није везана за рок из члана 65. став 2. КЗ, како то погрешно сматра бранилац окривљеног, већ приватни тужилац може, сходно одредби члана 409. ЗКП која се примењује и у скраћеном поступку, да врши измене чињеничног описа кривичног дела током целог кривичног поступка и то све до завршетка главног претреса и то тако што приватна тужба може бити измењена изостављањем, додавањем и променом одређених чињеничних навода, као и променом правне квалификације кривичног дела, при чему је суд везан за чињенични опис дела, а не и за правну квалификацију кривичног дела (члан 420. ЗКП). Имајући у виду наведено, те да из списа предмета произилази да је приватни тужилац ББ, односно његов пуномоћник - адвокат Милош Гарић, у законском року поднео приватну кривичну тужбу која у опису радње извршења, садржи све елементе кривичног дела увреда које је окривљеном стављено на терет, а да је на главном претресу одржаном дана 13.02.2020. године прецизирао приватну тужбу у погледу чињеничног описа кривичног дела, а на шта је законом овлашћен, то се ова измена приватне тужбе извршена дана 13.02.2020. године не може сматрати неблаговременом, како то бранилац окривљеног неосновано истиче у поднетом захтеву. Стога суд, одлучивањем по прецизираној приватној тужби приватног тужиоца од 13.02.2020. године, у конкретном случају није повредио одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у осталом делу одбачен је као недозвољен.

Наиме, бранилац окривљеног у осталом делу захтева наводи да присутни сведоци нису могли чути све речи које су окривљени и приватни тужилац упутили један другом, тако да је нејасно како је суд на основу тога што неко нешто није чуо, закључује да је ипак чуо, на који начин бранилац окривљеног суштински оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова.

Поред тога, бранилац окривљеног у образложењу захтева наводи и да је образложење другостепене пресуде нејасно и паушално, а који наводи браниоца окривљеног би по налажењу овога суда представљали битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Имајући у виду да из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне оцене доказа и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а које повреде не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Јовановића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев у односу на повреду закона наведену у изреци одбио као неоснован, док је у осталом делу на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП захтев одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић