Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 255/20 од 18.12.2020. године, одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Мирослав Лепојевић, због повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и списе предмета врати Вишем суду у Крагујевцу на поновни поступак по жалби.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, бранилац окривљеног АА, истиче да је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се није могао применити са образложењем да су нижестепени судови заузели став да је окривљени у односу на тежу последицу – лаку телесну повреду, кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 2. у вези става 1. Закона о јавном реду и миру, за које је оглашен кривим правноснажном пресудом, поступао са директним умишљајем, што је у супротности са одредбом члана 27. КЗ, којим је прописано да када из кривичног дела произађе тежа последица, због које закон прописује тежу казну за то дело, та се казна може изрећи само ако је учинилац поступао из нехата, а и са умишљајем, ако тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела. Из изнетих разлога, према ставу одбране, погрешан је правни став нижестепених судова да тежа последица у овом случају може бити учињена са директним умишљајем.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Наиме, изложене наводе захтева, бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а Виши суд у Крагујевцу, као другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, о чему је на страни 4, у ставу 4. образложења своје пресуде Кж1 255/20 од 18.12.2020. године, дао јасне и довољне разлоге, које као правилне у свему прихвата и овај суд и у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

Стога, Врховни касациони суд, оцењује неоснованим наводе захтева браниоца окривљеног АА, да су правноснажне пресуде донете уз учињену повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић