Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажног решења против ког је захтев за заштиту законитости поднет, а након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

По налажењу Врховног касационог суда, основано бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву указује да је доношењем решења Вишег суда у Нишу Кв број 633/20 од 31.12.2020. године учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, јер је у доношењу другостепеног побијаног решења, којим је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, изјављена против решења Вишег суда у Нишу Ик-Кз број 47/20 од 21.12.2020. године (којим је одбијена као неоснована молба браниоца окривљеног да казну затвора у трајању од 6 месеци по правноснажној и извршној пресуди Вишег суда у Нишу – Посебног одељења за сузбијање корупције К.По4. 171/19 од 28.11.2019. године издржава у просторијама у којима станује), као председник већа учествовао судија Дејан Стаменковић, који је морао бити изузет, с обзиром да је у истом предмету претходно учествовао као судија појединац у доношењу мериторне одлуке о оптужби – пресуде Вишег суда у Нишу – Посебног одељења за сузбијање корупције К.По4. 171/2019 од 28.11.2019. године, којом је окривљени АА оглашен кривим и осуђен на казну затвора у трајању од 6 месеци.

Наиме, одредбама члана 37. став 1. тачка 1) до 4) ЗКП предвиђене су ситуације у којима се судија или судија-поротник мора обавезно изузети од вршења судијске дужности у одређеном предмету, због неког одређеног односа и повезаности судије са учесницима поступка или са предметом.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ће судија или судија- поротник бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету, ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано. Одредба члана 38. став 1. ЗКП обавезује судију да прекине сваки рад на предмету уколико постоје разлози за његово изузеће предвиђени одредбом члана 37. став 1. ЗКП.

Из списа предмета произилази да је судија Дејан Стаменковић учествовао као председник већа у доношењу пресуде Вишег суда у Нишу - Посебног одељења за сузбијање корупције К.По4.171/2019 од 28.11.2019. године, којом пресудом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела давање мита из члана 368. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 6 месеци.

Након тога, исти судија – Дејан Стаменковић, учествовао је као председник већа у доношењу другостепене одлуке Кв број 633/20 од 31.12.2020. године, којом је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Пауна Јовановића, изјављена против решења истог суда Ик-Кз број 47/20 од 21.12.2020. године, а којим је одбијена као неоснована молба браниоца окривљеног за извршење казне затвора у просторијама у којима окривљени станује, по правноснажној пресуди Вишег суда у Нишу – Посебног одељења за сузбијање корупције К.По4. број 171/19 од 28.11.2019. године.

Имајући у виду наведено, учешће судије Дејана Стаменковића у доношењу другостепене одлуке која се односи на начин извршења казне затвора која је окривљеном изречена пресудом истог суда К.По4. број 171/2019 од 28.11.2019. године, а који је претходно учествовао у доношењу наведене мериторне пресуде у својству судије појединца, којом је окривљени оглашен кривим и осуђен на казну затвора у трајању од 6 месеци, представља законом предвиђен разлог за обавезно изузеће судије Дејана Стаменковића од вршења судијске дужности у том предмету у смислу члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, јер се у конкретном случају учешће судије у раду на предмету има посматрати као једна целина у односу на окривљеног АА.

Следствено наведеном, по налажењу Врховног касационог суда, доношењем решења Кв број 633/20 од 31.12.2020. године, Виши суд у Нишу – Посебно одељење за сузбијање корупције, учинио је битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, а услед које повреде је укидање побијаног другостепеног решења било нужно.

Стога је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Пауна Јовановића и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијано решење, а списе вратио Вишем суду у Нишу – Посебном одељењу за сузбијање корупције на поновно одлучивање, у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

У поновном поступку, Виши суд у Нишу ће отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће изнети јасне, конкретне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                                     Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                               Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић