Кзз 416/2021 одбијен ззз; недозвољен доказ; 438 ст. 2 т. 1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 416/2021
15.04.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Радмиле Драгичевић Дичић, председника већа, Радослава Петровића, Биљане Синановић, Дубравке Дамјановић и Драгомира Милојевића, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др., због кривичног дела изнуда у покушају у саизвршилаштву из члана 214. став 1. у вези члана 30. и 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Душана Јовановића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Зајечару 9.К. 295/17 од 05.12.2018. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 500/2019 од 28.08.2019. године, у седници већа одржаној дана 15.04.2021. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Душана Јовановића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Зајечару 9.К. 295/17 од 05.12.2018. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 500/2019 од 28.08.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зајечару 9.К. 295/17 од 05.12.2018. године, окривљени АА, поред осталих, оглашен је кривим због извршења кривичног дела изнуда у покушају у саизвршилаштву из члана 214. став 1. у вези члана 30. и 33. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци, у коју му је урачунато и време проведено у притвору од 11.04.2014. године до 29.04.2014. године. Одлучено је и о трошковима кривичног поступка и имовинскоправном захтеву оштећеног, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 500/2019 од 28.08.2019. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног ББ, окривљеног АА и његовог браниоца и жалба браниоца окривљеног ВВ и пресуда Основног суда у Зајечару 9.К. 295/17 од 05.12.2018. године, у односу на ове окривљене потврђена, осим у делу одлуке о трошковима кривичног поступка пред Основним јавним тужилаштвом у Зајечару, у којем је усвајањем жалби окривљеног ББ и окривљеног АА, а у смислу члана 454. ЗКП, по службеној дужности и у односу на окривљеног ВВ, наведена пресуда укинута и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног АА, адвокат Душан Јовановић поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у захтеву наводи да је побијаним пресудама повређена одредба закона из члана 406. став 1. тачка 1) ЗКП, обзиром да су на главном претресу читани искази сведока – оштећеног ГГ и сведока ДД, супротно члану 406. став 1. ЗКП, јер се окривљени и њихови браниоци нису сагласили са таквим поступањем судије Основног суда у Зајечару.

На описани начин, по ставу Врховног касационог суда, иако не нумерише, бранилац окривљеног АА указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, а као незаконите доказе означава исказе напред наведених сведока који су прочитани на главном претресу у складу са чланом 406. став 1. ЗКП, иако за то нису постојали законски услови.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости Врховни касациони суд оцењује као неосноване, а ово из следећих разлога:

Из списа предмета произилази да је на записнику о главном претресу од 04.12.2018. године, у смислу члана 406. став 1. ЗКП, суд упознао странке са исказом оштећеног ГГ саслушаног у својству сведока, који је дат на записнику ОЈТ у Зајачару Кт. бр. 467/14 од 22.04.2014. године у присуству бранилаца- адвоката Зорана Павловић и адвоката Драгослава Тимотића Петровића, као и исказом сведока ДД са записника Кт. бр. 467/14 од 22.04.2014. године, сачињеног пред ОЈТ у Зајачару, у присуству тумача Бобана Валовића и браниоца - адвоката Зорана Павловића, а имајући у виду да се наведена лица - сведоци не могу пронаћи. Из списа предмета произилази да присуство наведених сведока није могло бити обезбеђено на главном претресу (у више наврата нису могли бити пронађени на адресама познатим суду, како у Републици Србији, тако и у Републици Бугарској).

Одредбом члана 406. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да осим у случајевима посебно прописаним у овом законику, упознавање са садржином записника о исказима сведока, саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу, као и записника о налазу и мишљењу вештака, може се по одлуци већа обавити сходном применом члана 405. овог Законика, ако су испитана лица умрла, душевно оболела или се не могу пронаћи, или је њихов доказак пред суд немогућ или знатно отежан због старости, болести или других важних разлога.

Имајући у виду напред наведено, одлука првостепеног суда да у погледу сведока – оштећеног ГГ и сведока ДД примени одредбу члана 406. став 1. тачка 1. ЗКП и да се на главном претресу упозна са садржином њихових исказа датим пред ОЈТ у Зајачару, је оправдана важним разлозима, који се у конкретном случају огледају у томе што исти у више наврата нису могли бити пронађени на адресама познатим суду, како у Републици Србији, тако и у Републици Бугарској, због чега је било оправдано, да првостепени суд примени одредбу члана 406. став 1. тачка 1) ЗКП, како би избегао даље одлагање и одуговлачење поступка.

Бранилац окривљеног АА, у поднетом захтеву нумерише и повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, а које повреде, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Радмила Драгичевић Дичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић