Пресудом Прекршајног апелационог суда, Одељење у Крагујевцу I-116 Прж.173/18 од 26.01.2018. године одбијене су као неосноване жалба представника окривљеног правног лица ЈП „Путеви Србије“ са седиштем у Београду и жалба окривљеног одговорног лица у правном лицу АА, па је потврђена пресуда Прекршајног суда у Пријепољу, Одељење у Новој Вароши I-5 Пр.бр.2285/16 од 24.11.2017. године.

Против наведених правноснажних пресуда Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости ПТЗ.бр.192/18 од 09.03.2018. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев као основан, те преиначи правноснажне пресуде Прекршајног суда у Пријепољу, Одељење у Новој Вароши I-5 Пр.бр.2285/16 од 24.11.2017. године и Прекршајног апелационог суда, Одељење у Крагујевцу I-116 Прж.173/18 од 26.01.2018. године, тако што ће према окривљеном правном лицу ЈП „Путеви Србије“ са седиштем у Београду због прекршаја из члана 326. став 1. тачка 21) у вези члана 156. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и према окривљеном АА као одговорном лицу због прекршаја из члана 326. став 1. тачка 21) у вези става 2. у вези члана 156. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, на основу члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, обуставити прекршајни поступак услед наступања застарелости.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Наиме, по налажењу Врховног касационог суда основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву указује да је Прекршајни суд у Пријепољу, Одељење у Новој Вароши као првостепени учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, која је утицала на доношење законите и правилне одлуке суда.

Ово стога што ни у изреци, а ни у образложењу побијане првостепене прекршајне пресуде нису наведени разлози о облику кривице окривљеног одговорног лица, односно окривљених, а која одлучна чињеница за постојање одговорности окривљених за прекршај је утицала на доношење законите и правилне пресуде, с обзиром да је кривица битно обележје прекршаја сагласно одредби члана 18. Закона о прекршајима, која указује на обавезу означавања облика кривице у изреци или образложењу првостепене пресуде. Дакле, првостепени прекршајни суд је, пропуштајући да наведе разлоге о облику кривице, учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка која је утицала на доношење законите и правилне одлуке суда, побијане пресуде би у конкретном случају требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно одлучивање.

Међутим, како је одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима прописано да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана је прописано да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост, те како су окривљени ЈП „Путеви Србије“ са седиштем у Београду као правно лице и окривљени АА као одговорно лице оглашени одговорним за прекршај који је учињен дана 02.03.2016. године, то сходно одредби члана 84. став 7. Закона о прекршајима, у конкретном случају протеком дана 02.03.2018. године наступa апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка, те се прекршајни поступак не може водити изнова, па је Врховни касациони суд утврдио да је учињена наведена битна повреда одредаба прекршајног поступка, али је исти обуставио као у изреци.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и преиначио побијане правноснажне пресуде Прекршајног суда у Пријепољу, Одељење у Новој Вароши I- 5 Пр.бр.2285/16 од 24.11.2017. године и Прекршајног апелационог суда, Одељење у Крагујевцу I-116 Прж.173/18 од 26.01.2018. године, тако што је, на основу члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, обуставио прекршајни поступак против окривљеног ЈП „Путеви Србије“ са седиштем у Београду као правног лица због прекршаја из члана 326 став 1. тачка 21) у вези члана 156. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и окривљеног АА као одговорног лица због прекршаја из члана 326. став 1. тачка 21) у вези става 2. у вези члана 156. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

С обзиром на овако донету одлуку Врховни касациони суд је, на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима, одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     За председника већа-судија,

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић