Пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду Прж 22035/18 од 18.10.2018. године, одбијена је заједничка жалба браниоца окривљеног правног лица ''АА'' ДОО и одговорног лица окривљеног ББ и пресуда Прекршајног суда у Ваљеву Пр 3660/18 од 20.09.2018. године је потврђена.

Републички јавни тужилац је против наведених правноснажних пресуда подигао захтев за заштиту законитости Птз 928/18 од 04.01.2019. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 14. и става 2. тачка 3. и тачка 4. у вези члана 272. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку.

Након што је Републичког јавног тужиоца обавестио о месту, дану и часу одржавања седнице већа, сходно одредби члана 286. став 2. Закона о прекршајима, Врховни касациони суд је одржао седницу већа на коју није приступио заменик Републичког јавног тужиоца на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 928/18 од 04.01.2019. године је основан.

Из списа предмета се утврђује да је Прекршајни суд у Ваљеву пресудом Пр 3660/18 од 20.09.2018. године окривљене ''АА'' ДОО као правно лице и ББ, као одговорно лице, огласио одговорним да су починили и то окривљено правно лице прекршај из члана 326. став 1. тачка 60. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а окривљени ББ, као одговорно лице у правном лицу, прекршај из члана 326. став 2. у вези става 1. тачка 60. Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Даље, из списа предмета се утврђује да је побијаном правноснажном пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду Прж 22035/18 од 18.10.2018. године одбијена заједничка жалба браниоца окривљеног правног лица и одговорног лица а пресуда Прекршајног суда у Ваљеву Пр 3660/18 од 20.09.2018. године потврђена.

Одредбом члана 264. став 1. тачка 14. Закона о прекршајима прописано је да битна повреда прекршајног поступка увек постоји ако је изрека пресуде неразумљива.

Следствено цитираној законској одредби, по оцени Врховног касационог суда, основано се поднетим захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је изрека правноснажне пресуде неразумљива по питању времена и места извршења прекршаја обзиром да правно и одговорно лице у правном лицу нису поступили по позиву полицијског службеника, односно нису дали податке о идентитету лица коме су дали возило на управљање, односно коришћење дана 10.05.2017. године у 9,52 часова, већ су дана 14.08.2018. године доставили изјаву ПУ Ваљеву у којој су навели да је возилом управљао ВВ, који је након урученог позива дана 18.01.2018. године доставио изјаву у којој је навео да дана 10.05.2017. године у 9,52 часова није управљао горе наведеним возилом, што изреку правноснажне пресуде чини неразумљивом, а што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 264. став 1. тачка 14. Закона о прекршајима, обзиром да је окривљенима стављено на терет да нису поступили по позиву полицијског службеника, односно нису дали податке о идентитету лица коме су дали возило на управљање, односно коришћење дана 10.05.2017. године у 9,52 часова, поступивши на тај начин противно одредби члана 247. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

Поред тога, изрека правноснажна пресуда је неразумљива због тога што суд уопште није навео време када су окривљени примили позив од полицијског службеника да доставе податке о возачу који је управљао њиховим возилом у конкретном случају, те колики је рок за достављање тих података и када је тај рок истекао, имајући у виду да је у питању радња нечињења када за вршење обавезе постоји тачно одређени рок, који се у таквим позивима наводи и који мора да постоји, јер није у питању нека прописана стална обавеза, иако у списима постоји позив за окривљено одговорно лице у коме је наведен рок од осам дана од дана пријема позива. Такође, није наведено на ком месту окривљени нису поступали, односно где је требало да поступају или где је настала последица тог непоступања, а од које околности – времена извршења прекршаја зависи правилна примена одредбе члана 6. Закона о прекршајима која регулише временско важење прекршајног законодавства, на који начин су такође починили битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 264. став 1. тачка 14. Закона о прекршајима.

Како другостепени суд приликом доношења одлуке није применио одредбу члана 272. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима и по службеној дужности испитао да ли постоји битна повреда одредаба прекршајног поступка у првостепеној пресуди из члана 264. став 1. тачка 14. Закона о прекршајима, то је учинио повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима.

Поред тога, основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је првостепени суд учинио и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 264. став 2. тачка 3. Закона о прекршајима на тај начин што су наведени разлози о одлучној чињеници а наиме, да ли је критичном приликом возач ВВ управљао возилом власништво окривљеног правног лица потпуно нејасни обзиром да из списа предмета и то путних налога и тахографских трака са именом возача ВВ произилази да је овај возач био радно ангажован код окривљеног правног лица, а што су тврдили и окривљени у достављеном поднеску од 14.05.2018. године Прекршајном суду у Ваљеву, а што првостепени суд није прихватио уз образложење да се ни један од путних налога који су у прилогу одбране достављени не односи на дан 10.05.2017. године, као ни лекарско уверење о здравственој способности, због чега је извео закључак да окривљени нису доказали да је наведени возач ВВ био радно ангажован код окривљеног правног лица, посебно имајући у виду и да је сам ВВ оспорио да је критичном приликом управљао предметним возилом.

На описани начин, дакле, у одсуству јасних непротивречних и довољних разлога о овој одлучној чињеници првостепени суд је побијаном пресудом учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка и из члана 264. став 2. тачка 3. Закона о прекршајима.

На изнете пропусте, у својој жалби указивао је бранилац окривљених, а другостепени суд је оценио да окривљени нису дали податке о идентитету лица коме су дали возило на управљање, односно коришћење, при чему се овакав став не може прихватити као правилан, с обзиром да из списа предмета произилази да су окривљени полицијској управи, а потом и суду доставили документацију да је наведено лице ВВ, као возач био радно ангажован код окривљених за шта су приложили документацију и да је критичног дана управо ово лице управљало аутобусом, за шта су окривљени и предложили саслушање сведока ГГ који је био задужен за распоред возача на који начин је другостепени суд починио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 272. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, а што је све утицало на доношење законите и правилне одлуке.

Стога је Врховни касациони суд као основан усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 928/18 од 04.01.2019. године, побијане пресуде укинуо и предмет вратио првостепеном суду, који ће приликом поновног одлучивања имати у виду примедбе изнете у овој пресуди, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 287. став 4. Закона о прекршајима, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић