
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4195/2019
09.07.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Војислав Виденовић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Мирољуб Трајковић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 7195/2018 од 06.06.2019. године, у седници већа одржаној дана 09.07.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 7195/2018 од 06.06.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 7195/2018 од 06.06.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зајечару П 484/18 од 11.09.2018. године, у ставу првом изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се према туженом утврди да је тужилац по основу одржаја стекао право својине на северозападном делу кат. парцеле .. КО ... у мерама и границама ближе описаним у овом ставу изреке, што је тужени дужан да призна и да трпи. У ставу другом изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 126.250,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 7195/2018 од 06.06.2019. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђена је пресуда Основног суда у Зајечару П 484/18 од 11.09.2018. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о изјављеној ревизији одлучује применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 I 87/18) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је то потребно ради разматрања правних питања од општег интерса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Врховни касациони суд је утврдио да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији тужиоца, јер потреба за уједначавањем судске праксе у овој врсти спора не постоји. Судске одлуке на које се тужилац у садржини ревизије позива, у контексту неуједначене судске праксе, нису засноване на истом чињенично-правном основу као правноснажна пресуда донета у овом поступку. Такође, нема потребе за разматрањем правног питања од општег интереса или правног питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права.
Из изложених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије тужиоца, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Новелираном одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Предметни парнични поступак инициран је тужбом од 23.11.2016. године, а вредност предмета спора износи 30.000,00 динара или 243,01 евра, према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Имајући у виду да је вредност предмета спора побијаног дела пресуде очигледно испод законом прописаног цензуса, то је Врховни касациони суд применом члана 413. Закона о парничном поступку одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић