Апелациони суд у Новом Саду је, пресудом Гж 2735/20 од 09.12.2020. године, ставом првим изреке, жалбу одбио и потврдио пресуду Вишег суда у Сремској Митровици П 277/2017 од 17.09.2020. године, у делу којим је тужбени захтев усвојен и тужени обавезани да тужиљи накнаде парничне трошкове. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су изјавили благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ...18/20) и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни повреде из става 1. тог члана Закона пред другостепеним судом, која би могла да утиче на доношење законите и правилне одлуке.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је, као наследна учесница у оставинском поступку који се води иза покојног ГГ, бишег из ..., решењем Основног суда у Руми О ../2016 од 11.08.2017. године, упућена да покрене парнични поступак, против тужених, ради доказивања права на издавајање ½ дела целокупне заоставштине оставиоца, а по основу брачне тековине. Имовина која је предмет ове парнице води се као власништво покојног ГГ, осим стамбене зграде у ... у улици ... број .., коју је он, као поклонодавац, поклонио тужиљи, као поклонопримцу уговором закљученим дана 11. јуна 1990. године, на коме су потписи оверени пред Општинским судом у Руми под бројем Ов. ../90. Тужени су деца из првог брака покојног ГГ, а тужиља је његова супруга из другог брака, који је закључен дана .. 1981. године а престао смрћу покојног ГГ. Непокретне и покретне ствари које су предмет ове парнице, прибављене су у току трајања брачне заједнице тужиље и покојног ГГ, средствима стеченим радом оба супружника. Покојни ГГ је, у време заснивања заједнице живота са тужиљом, био трговачки путник и имао је уштеђевину у динарима чија је вредност износила 10.817,33 евра и девизну уштеђевину од 76.56 евра. Након закључења брака, тужиља и покојни ГГ су, заједничким средствима, купили кућу у ..., на адреси у улици ... број .., коју су реновирали и у њу се преселили. Тужиља се бавила приватним послом тако што је израђивала горње делове ципела које је испоручивала различитим правним лицима. У моменту смрти, покојни ГГ је на штедним књижицама имао укупно 68.705,61 евра и 103.030,35 динара. Са туженима је све време одржавао контакте, међусобно су се посећивали, а унуцима је давао поклоне и новац, отварао им штедне књижице и учио их да штеде. Оба супружника су остварили право на старосну пензију. У време када су засновали брачну заједницу, тужиља и покојни ГГ, нису били стамбено обезбеђени јер је он своју кућу у ... оставио првој супрузи, након развода брака како би породицу стамбено обезбедио, док је тужиља живела као подстанар у ... . По договору супружника, о начину располагања финансијским средствима стеченим у браку одлучивао је покојни ГГ.

Врховни касациони суд налази да су нижестепени судови, код овако утврђеног чињеничног стања, правилно усвојили тужбени захтев тужиље и утврдили њен сувласнички удео од ½ на покретним и непокретним стварима стеченим у току трајања брачне заједнице са покојним ГГ.

Одредбом члана 171. став 1. Породичног закона прописано је да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину.

Деобом заједничке имовине, у смислу Породичног закона, сматра се утврђивање сувласничког односно суповерилачког удела сваког супружника у заједничкој имовини, сходно одредби члана 177. истог Закона.

У смислу одредбе члана 180. став 2. Породичног закона, предпоставља се да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки.

У конкретном случају, предметна покретна и непокретна имовина стечена је радом у току трајања заједнице живота у браку тужиље и покојног ГГ и због тога она представља њихову заједничку имовину на којој су удели супружника једнаки пошто тужени нису доказали већи удео њиховог покојног оца у стицању заједничке имовине, а били су дужни у смислу одредбе члана 231. став 3. Закона о парничном поступку.

Наводима ревизије тужених, оспорава се оцена доказа и побија правилност утврђеног чињеничног стања, што није дозвољено. Суд одлучује по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка које ће чињенице да узме као доказане, сходно одредби члана 8. Закона о парничном поступку. Ревизија не може да се изјави због погрешено или непотпуно утврђеног чињеничног стања, сходно одредби члана 407. став 2. Закона о парничном поступку, осим у случају из члана 403. став 2. тог закона, што овде није случај.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео у смислу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић