У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене које од одредаба Закона о парничном поступку, па нема ни повреде из става 1. истог члана, на коју се ревизијом указује.

Према чињеничном стању на коме је заснована побијана одлука, тужилац је ... и био је запослен код тужене, где је обављао послове ... у организационој јединици – Ветринарској амбуланти у ... . Радни однос му је престао 01.06.2017. године, на основу побијаног решења тужене од 30.05.2017. године, којим му је отказан Уговор о раду, због престанка потребе за његовим радом, применом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, уз исплату оптпремнине.

Испитујући законитост побијаног решења утврђено је да је Правилником о организацији и систематизацији радних места у ветеринарској станици Врање, од 16.09.2014. године, одређено да се рад тужене одвија у оквиру 6 организационих јединица од којих је једна и Ветринарска амбуланта у ..., у којој је систематизовано само једно радно место и то за једног извршиоца – ... - .... Тужилац је у ову ветеринарску амбуланту премештен 7 месеци пре доношења побијаног решења. Дана 16.05.2017. године, тужена је донела Правилника о организацији и систематизацији радних места, којим су извршене измене Правилника од 16.09.2014. године, тако што је у Ветринарској амбуланти у ... укинуто радно место ..., а систематизовано радно место ветеринарског техничара за 2 извршиоца. Након тога, 30.05.2017. године, тужена је донела Одлуку којом је исказала економске и организационе промене и потребу смањења обима посла у пружању ветеринарских услуга и активности. Овом Одлуком је утврђен и максималан број потребних радника за обављање планираних послова у периоду од 01.06. до 01.12.2017. године, са утврђеном квалификационом структуром у организационим јединицама, тако што је према обиму и плану пословања за овај период утврђен вишак од једног запосленог и то на радном месту ... у Ветринарској амбуланти у ..., јер је Правилником о организацији и систематизацији радних места од 16.05.2017. године то радно место укинуто. На основу наведених општих аката, тужена је 30.05.2017. године донела побијано решење којим је тужиоцу отказан уговор о раду, применом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, због престанка потребе обављања посла на које је распоређен.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев, налазећи да тужена пре доношења решења о престанку радног односа тужиоцу није била у обавези да доноси програм решавања вишка запослених, нити да примењује критеријуме за утврђивање ко од запослених представља вишак, с обзиром да је радно место тужиоца укинуто, а послови и надлежност за обављање ових послова за подручје ... нису пренети на послове другог ... или у делокруг тужене Ветеринарске станице Врање, на основу чега закључује да је решење донето у законитом поступку, те да је постојао основ за отказ уговора о раду тужиоцу, а што и тужбени захтев чини неоснованим.

Врховни касациони суд налази да је другостепени суд правилно преиначио првостепену пресуду, усвојио тужбени захтев и поништио побијано решење о отказу уговора о раду тужиоцу, уз обавезу тужене да га врати на рад, а да се ревизијом неосновано указује на погрешну примену материјалног права.

Наиме, применом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Сл. гласник РС“ бр. 24/05... и 75/14), послодавац може запосленом отказати уговор о раду, ако за то постоји оправдан разлог који се односи, између осталог и на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређених послова или дође до смањења обима посла. Иако тужена, с обзиром на број запослених којима је отказан уговор о раду по овом основу – у односу на укупан број запослених, није била у обавези да доноси програм решавања вишка запослених у складу са чланом 153. Закона, за законит престанак радног однноса, применом члана 179. став 5. тачка 1. Закона, неопходно је да за то постоји оправдан разлог у смислу престанка потребе за обављањем одређених послова или смањења обима посла.

Технолошке, економске и организационе промене код послодавца представљају његову пословну политику, коју суд није овлашћен да цени у поступку оцене законитости решења о престанку радног односа запосленом по овом основу, али разлози за престанак потребе за радом запосленог морају бити оправдани. У конкретном случају, тужена је ветеринарска станица, која у свом саставу има ветеринарске амбуланте. Одредбом члана 16. став 3. у вези члана 17. Закона о ветеринарству („Сл. гласник РС“ бр. 9/05... и 93/12), одређени су услови под којима ветеринарска амбуланта може да обавља ветеринарске послове (из става 1. овог члана) од којих је један да ветеринарска амбуланта мора да има у сталном радном односу запосленог најмање једног ветеринара са лиценцом. Правилником од 16.05.2017. године, којим су извршене измене и допуне Правилника о организацији и систематизацији радних места код тужене и Одлуком од 30.05.2017. године, о економским и организационим променама и смањењу обима посла, укинуто је радно место ... у Ветринарској амбуланти у ..., који је према претходном Правилнику био једини извршилац у овој амбуланти, а систематизовано је радно место ветеринарског техничара за два извршиоца.

Сходно изнетом, Врховни касциони суд налази да основано другостепени суд закључује да је побијано решење донето у незаконитом поступку, с обзиром да према Закону о ветеринарству ветеринарска амбуланта не може да послује ако у свом саставу нема запосленог ..., да је Одлука о економским и организационим променама и смањењу обима посла у пружању ветеринарских услуга и активности тужене, донета након Правилника о организацији и систематизацији радних места, којим је радно место тужиоца већ било укинуто, али и с обзиром на чињеницу да је тужена и поред констатације да постоји потреба за смањењем броја радних места – због смањеног обима посла на подручју ... у пројектованом периоду од наредних 6 месеци, у истој ветеринарској амбуланти систематизовала радно место ветеринарског техничара за 2 извршиоца, дакле број извршилаца у овој амбуланти је повећан са 1 на 2 (при чему је без утицаја што је другачија квалификација ових извршилаца), чиме тужена није реализовала одлуку о смањењу броја извршилаца с обзиром на констатовани смањени обим посла у овој ветеринарској амбуланти, а тиме није оправдала ни потребу укидања радног места тужиоца.

Пред наведеног, правилно другостепени су закључује и да је премештајем тужиоца у ветеринарску амбуланту у ... (анекс од 03.10.2016. године), свега пар месеци пре доношења ових аката, тужена користила ово своје право супротно циљу коме оно служи – да се запосленом омогући обављање послова у организационој јединици у коју је распоређен, јер је морала имати сазнање о смањеном обиму посла због смањења сточног фонда на том подручју и у моменту премештаја тужиоца, из чега произилази основан закључак другостепеног суда да се ради о злоупотреби права од стране тужене, као послодавца, те да је решење о распоређивању донето у циљу проглашења тужиоца технолошким вишком

Имајући ово у виду, Врховни касациони суд налази да је побијано решење тужене о престанку радног односа тужиоцу незаконито, те је као такво поништено побијаном одлуком, уз правилну примену материјалног права и усвојен и захтев тужиоца за враћање на рад, применом члана 191. став 1. Закона о раду.

На овај начин, на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић