Рев2 1117/2021 3.19.1.25.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1117/2021
26.05.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац председника већа, Драгане Маринковић и Бранка Станића, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драган Зђерђа, адвокат из ..., против туженог ЈКП за превоз путника ''Аутотранспорт-Панчево'' из Панчева, кога заступа Саша Левнајић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2136/20 од 18.12.2020. године, у седници одржаној 26.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2136/20 од 18.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Панчеву П1 179/19 од 04.06.2020. године, обавезан је тужени да тужиоцу на име разлике између припадајуће и исплаћене зараде за обављени ефективни рад и време проведено на раду, исплати укупно 16.318,85 динара; на име разлике између припадајуће и исплаћене накнаде трошкова за исхрану у току рада 64.622,92 динара; на име разлике између припадајуће и исплаћене зараде за рад недељом износ од 10.003,45 динара и на име припадајуће и исплаћене накнаде трошкова регреса за коришћење годишњег одмора 81.607,21 динар, све са законском затезном каматом као у изреци и да на име мање исплаћене зараде обрачуна и исплати разлику доприноса за пензијско и инвалидско осигурање надлежној Филијали ПИО Фонда у Панчеву, као и да му накнади трошкове поступка од 80.551,05 динара, са каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2136/20 од 18.12.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. Закона о парничном поступку, ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спора, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403.став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору из радног односа поднета је 04.04.2019. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 172.552,43 динара.

Како се у овом радном спору тужбени захтев односи на потраживање у новцу у коме вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена на основу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић