Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2332/2021
02.06.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Бранка Станића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца мал. АА из ..., чији су законски заступници родитељи ББ и ВВ, обоје из ..., које заступа пуномоћник Мирослав Петровић, адвокат из ..., против тужених ОШ „Прељина“ Прељина, коју заступа Градски правобранилац града Чачка, мал. ГГ из ..., чији су законски заступници родитељи ДД и ЂЂ, обоје из ..., мал. ЕЕ из ..., чији су законски заступници родитељи ЖЖ и ЗЗ, обоје из ..., ДД, ЂЂ, ЖЖ и ЗЗ, сви из ..., чији је пуномоћник Милош Шаренац, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужених мал. ГГ и мал. ЕЕ изјављеној против решења Вишег суда у Чачку Гж 68/20 од 07.10.2020. године, у седници одржаној 02.06.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужених мал. ГГ и мал. ЕЕ изјављеној против решења Вишег суда у Чачку Гж 68/20 од 07.10.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужених мал. ГГ и мал. ЕЕ изјављена против решења Вишег суда у Чачку Гж 68/20 од 07.10.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Чачку П 680/18 од 26.08.2019. године, одбачени су захтеви за накнаду трошкова парничног поступка пуномоћника првотуженог ОШ „Прељина“ Прељина ГП Чачак поднет 05.06.2019. године и пуномоћника друго- седмотужених мал. ГГ, мал. ЕЕ, ДД, ЂЂ, ЖЖ и ЗЗ, адв. Милоша Шаренца из ... поднет 04.06.2019. године као неблаговремени.

Решењем Вишег суда у Чачку Гж 68/20 од 07.10.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужених мал. ГГ, мал. ЕЕ, ДД, ЂЂ, ЖЖ и ЗЗ и потврђено првостепено решење у односу на ове тужене. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене ОШ „Прељина“ Прељина у делу којим је одбачен као неблаговремен захтев тужене од 05.06.2019. године за накнаду трошкова поступка за износ од 113.250,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности решења до исплате и првостепено решење у том делу у односу на тужену потврђено. Ставом трећим изреке, преиначено је првостепено решење у односу на тужену ОШ „Прељина“ Прељина у делу којим је одбачен захтев тужене од 05.06.2019. године за накнаду трошкова поступка за износ од 11.250,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности решења до исплате, тако што је обавезан тужилац мал. АА, чији су законски заступници родитељи ББ и ВВ да туженој ОШ „Прељина“ Прељина на име накнаде трошкова поступка исплати 11.250,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности решења до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијени су као неосновани захтеви тужених за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против другостепеног решења тужени мал. ГГ, чији су законски заступници ДД и ЂЂ и мал. ЕЕ, чији су законски заступници ЖЖ и ЗЗ, преко свог пуномоћника изјавили су ревизију због погрешне примене материјалног права позивајући се на члан 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11) измењеног чланом 14. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 55/2014, ступио на снагу 31.05.2014. године), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној (члан 404. став 1. ЗПП) јер се изузетна ревизија може изјавити само због погрешне примене материјалног права, а не и због примене процесних правила. Одлука о парничним трошковима представља примену процесних правила.

Ревизија није дозвољена ни као редовна у смислу члана 13. став 1. тачка 2. Закона о изменама и допунама ЗПП, којом је новелиран члан 403. став 2. ЗПП, будући да је изјављена само против решења о трошковима.

Одредбом члана 28. ЗПП прописано је да кад је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима предвиђеним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2).

Имајући у виду да је у овом случају ревизија изјављена против одлуке о трошковима поступка, која не представља главни захтев, ревизија је недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.