Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиoца АА из ..., чији је пуномоћник Братислав Стојановић, адвокат из ..., против туженог „Generali osiguranje Srbija“ а.д.о. Београд, кога заступа Бранкица Орловић адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 773/2020 од 11.03.2020. године, у седници одржаној 02.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 773/2020 од 11.03.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 773/2020 од 11.03.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 773/2020 од 11.03.2020. године, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П.бр.3777/18 од 11.12.2019. године у усвајајућем делу и делу одлуке о трошковима поступка. Тим делом првостепене пресуде тужени је обавезан да тужиоцу на име накнаде материјалне штете у виду изгубљене зараде за период од 25.10.2016. године до 30.08.2019. године, исплати укупно 489.465,47 динара са каматом од пресуђења до исплате и на име ренте месечно по 9.317,00 динара од пресуђења убудуће, док за то постоје законски услови или наступе разлози који оправдавају измену или укидање ове обаезе, као и да му накнади трошкове поступка од 204.810,00 динара.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени је изјавио посебну ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној јер је питање висине досуђене накнаде материјалне штете у виду месечне ренте чињенично питање и зависи од чињеничног утврђења сваког конкретног спора, па нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору ради накнаде штете у износу од 489.465,47 динара и месечне ренте у висини од 9.317,00 динара, поднета је 02.06.2017. године. Како се захтев у конкретном случају односи на будућа давања која се понављају (ренту), вредност предмета спора рачуна се по њиховом збиру, али највише до износа који одговара збиру давања за време од пет година (члан 29. ЗПП), па је вредност предмета спора побијаног дела 1.048.485,47 динара.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић