.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 265/2021
28.04.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Младен Магдаленић, адвокат из ..., против туженог „Rapidex Trade“ Д.О.О. из Новог Сада, чији је пуномоћник Маша Којић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Вишег суда у Београду и Апелационог суда у Београду, на седници одржаној 28.04.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За одлучивање о жалби тужиоца, изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду П 1446/16 од 24.11.2020. године, стварно је надлежан Апелациони суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Други основни суд у Београду, пресудом П 1446/16 од 24.11.2020. године, дозволио је објективно преиначење тужбе поднеском од 02.06.2020. године (став први изреке). Делимично је усвојио тужбени захтев тужиоца, тако што је обавезао туженог да исплати тужиоцу на име накнаде штете износ од 176.989,87 динара, са законском затезном каматом од 12.05.2020. године па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде, под претњом принудног извршења (став други изреке). Одбио је као неоснован тужбени захтев тужиоца, у делу којим је тражио да се обавеже тужени да исплати тужиоцу на име накнаде штете износ изнад досуђеног износа од 176.989,80 динара, са законском затезном каматом од 12.05.2020. године, па до коначне исплате, а до траженог износа од 365.054,85 динара, са законском затезном каматом од 01.04.2014. године па до коначне исплате, као и за законску затезну камату на досуђени износ од 176.989,87 динара за период од 01.04.2014. године до 12.05.2020. године (став трећи изреке). Обавезао је туженог да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 58.711,81 динара, у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом принудног извршења (став четврти изреке).
Против наведене пресуде, тужилац је изјавио жалбу.
Апелациони суд у Београду, решењем Гж 895/21 од 10.03.2021. године, огласио се стварно ненадлежним и списе предмета уступио Вишем суду у Београду, као стварно надлежном суду. У образложењу је указао, да је тужилац тужбом потраживао износ од 326.125,89 динара, који је на дан подношења тужбе 06.05.2016. године према средњем курсу од 122,8154 динара за евро одговарао противвредности од 2.655,41 евра. Затим, да је тужилац поднеском од 02.06.2020. године преиначио тужбу, повећањем потраживања на износ од 365.054,85 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, који је износио 122.8154 динара за један евро, одговара противвредности од 2.972,39 динара, те да се ради о спору мале вредности у смислу члана 468. Закона о парничном поступку, због чега је за одлучивање о изјављеној жалби стварно надлежан Виши суд, на основу одредбе члана 23. став 2. Закона о уређењу судова.
Виши суд у Београду, није прихватио стварну надлежност, већ је уз допис Гж 7625/21 од 31.03.2021. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова исте врсте. У образложењу је указао, да, како је тужилац поднеском од 02.06.2020. године преиначио тужбу, тако што је повећао висину постављеног тужбеног захтева са 326.125,89 динара на износ од 365.054,85 динара, што одговара противвредности износа од 3.104,31 евра, рачунајући да је на дан 02.06.2020. године према средњем курсу НБС 1 евро износио 117,5959 динара. Затим, како вредност предмета спора у износу од 365.054,85 динара прелази износ од 3.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан 02.06.2020. године, да је за одлучивање о изјављеној жалби стварно надлежан Апелациони суд у Београду, на основу одредбе члана 24. став 2. Закона о уређењу судова.
Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је за одлучивање у другом степену о изјављеној жалби тужиоца, стварно надлежан Апелациони суд у Београду.
Тужба је поднета 06.05.2016. године. Предмет тужбеног захтева је исплата износа од 326.125,89 динара на име накнаде штете. Тужилац је поднеском од 02.06.2020. године преиначио тужбу повећањем постојећег тужбеног захтева на износ од 365.054,85 динара.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, је прописано, да, спорови мале вредности, јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Одредбом става 2. овог члана, да, промена курса из става 1. овог члана након подношења тужбе не утиче на примену правила овог поступка.
Одредбом члана 476. став 1. ЗПП је прописано да, ако тужилац преиначи тужбу тако да вредност предмета спора прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије поступак ће да се доврши у складу са одредбама овог закона о општем парничном поступку.
Према томе, како је суд дозволио објективно преиначење тужбе тужиоца поднеском од 02.02.2020. године на износ од 365.054,85 динара, када је 1 евро по средњем курсу Народне банке Србије износио 117,5959 динара и вредност предмета спора изражена у еврима износила 3.104,3161 евра, то се не ради о спору мале вредности на основу одредбе члана 476. став 1. ЗПП, а у вези одредбе члана 468. став 1. ЗПП.
Дакле, за одлучивање о изјављеној жалби тужиоца против првостепене пресуде је стварно надлежан Апелациони суд у Београду на основу одредбе члана 24. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
