Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца малолетног АА доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца малолетника, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

По налажењу Врховног касационог суда неосновани су наводи захтева за заштиту законитости браниоца малолетног АА, у делу у ком указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, истицањем да се побијана решења заснивају на фотографијама порука са мобилног телефона оштећеног малолетника ББ, које се налазе у криминалистичко-форензичкој документацији ПУ Суботица МУП РС од 11.10.2020. године.

Према наводима захтева, фотографије порука са мобилног телефона у конкретном случају нису могле бити коришћене као доказ јер су прибављене без наредбе суда односно у супротности са одредбом члана 152. став 3. ЗКП којом је прописано да се претресање уређаја за аутоматску обраду података и опреме на којој се чувају или се могу чувати електронски записи предузима на основу наредбе суда и, по потреби уз помоћ стручног лица. Чињеница да се побијана решења у потпуности заснивају на наведеним фотографијама, према мишљењу браниоца, произлази из околности да су исте предочене и малолетнику током његовог саслушања у припремном поступку и сведоку-оштећеном ББ током његовог испитивања, а што је све констатовано на записнику о саслушању малолетника од 19.01.2021. године, односно записнику о испитивању сведока Ким 82/20 од 02.03.2021. године.

Исту битну повреду одредаба кривичног поступка, бранилац малолетног АА, адвокат Петар Исаков, неосновано је истицао у поступку по редовном правном леку па стога Врховни касациони суд прихватајући разлоге дате на страни три став први, решења Апелационог суда у Новом Саду Кжм1 39/20 од 11.05.2021. године, као довољне, аргументоване и јасне, на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

Поред наведеног, по налажењу Врховног касационог суда, неосновани су и наводи захтева за заштиту законитости у делу у ком бранилац указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) КЗ, истицањем да у конкретном случају дело због којег је малолетном АА изречена васпитна мера, није кривично дело. Бранилац у захтеву наводи да малолетни АА није имао намеру да реализује претњу коју је упутио малолетном оштећеном ББ из чега произлази да оштећени ту претњу није схватио озбиљно. У конкретном случају, према ставу браниоца, радило се о непримереној шали, а не кривичном делу угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ будући да оштећени претњу није схватио озбиљно и да је одмах био свестан да малолетни АА нема стварну намеру да је реализује.

Наведене околности бранилац је такође неосновано истицао у поступку по редовном правном леку, а о чему су у решењу Апелационог суда у Новом Саду Кжм1 39/20 од 11.05.2021. године на страни другој став шест и седам, дати довољни и јасни разлози, које Врховни касациони суд прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на исте упућује.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 491. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                               Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић