Истом пресудом окривљени АА и ББ обавезани су да на име паушала плате Основном суду у Зајечару по 5.000,00 динара, у року од 30 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, као и да плате на име трошкова кривичног поступка Основном суду у Зајечару солидарно износ од 154.560,00 динара у року од 3 месеца по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Зајечару Кж1 20/21 од 19.05.2021. године, усвојена је жалба браниоца окривљеног АА и окривљене ББ, па је преиначена пресуда Основног суда у Зајечару К број 102/18 од 19.10.2020. године у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљеног АА, тако што је Виши суд у Зајечару окривљеног АА због извршења кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији у вези члана 33. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одредио да ће се она извршити тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора, с тим да не сме напуштати просторије у којима станује осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење кривичних санкција, док је жалба браниоца окривљених, адвоката Чедомира Стојковића у преосталом делу одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Чедомир Стојковић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) и повреде закона из члана 439. тач. 1) до 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљене ослободити кривичне одговорности или да побијане пресуде укине и наложи ново доношење одлуке, односно нови поступак.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ је неоснован.

Бранилац окривљених у захтеву наводи, да се у време извршења кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим, радња кривичног дела није могла извршити пуким држањем или преносом акцизног производа, а да је тек изменама овог закона 2018. године инкриминисано држање и пренос, док је у време извршења дела било инкриминисамо само стављање у промет, односно набављање ради стављања у промет, због чега радње описане у изреци првостепене пресуде, за које су окривљени оглашени кривим правилном применом закона, нису кривично дело, па је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП.

Одредбом члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, број 80/02 заједно са изменама објављеним у „Службени гласник РС“, број 15/16), прописано је да ко супротно прописима који регулише опорезивање акцизама, набави ради стављања у промет или ставља у промет, односно продаје производе који се у складу са законом сматрају акцизним производима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Одредбом члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, број 80/02 заједно са изменама објављеним у „Службени гласник РС“, број 30/18... 96/21), прописано је да ко супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама неовлашћено производи, прерађује, продаје или набавља ради продаје, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет производе који се у складу са законом сматрају акцизним производима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Из изреке првостепене пресуде којом су окривљени АА и ББ оглашени кривим због извршења кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији у вези члана 33. КЗ, произилази да су окривљени ... набавили од НН лица, ради стављања у промет резани дуван у количини од 119 килограма, без акцизних маркица, супротно члану 10. Закона о акцизама, на тај начин што су исти спаковали у путнички и товарни простор возила који су претходно припремили за ту намену... након чега су дана 16.09.2017. године били заустављени од стране ОКП ПУ Зајечар приликом контроле акцизних производа, када је дуван био пронађен и одузет.

Како је у члану 176. став 1 Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, број 80/02 са изменама објављеним у „Службени гласник РС“, број 15/16 и 30/18... 96/21), као радња извршења овог кривичног дела прописано „ко набави ради стављања у промет“ односно „ко набавља ради продаје“, у радњама окривљених АА и ББ, описаним у изреци првостепене пресуде стичу се сви субјективни и објективни елементи кривичног дела за које су оглашени кривим, и по закону који је важио у време извршења кривичног дела (16.09.2017. године) и по закону који је важио у време доношења побијаних пресуда, па по налажењу Врховног касационог суда, супротно изнетим наводима захтева за заштиту законитости браниоца окривљених побијаним пресудама није учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену истакнуте битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ такође указује, наводима да дуван који је одузет од окривљених није био предмет вештачења које је доказ у овом кривичном поступку, јер се на тај начин оспорава чињенично стање утврђено у правноснажним пресудама, што не представља разлог због кога окривљени и његов бранилац могу поднети захтев за заштиту законитости.

Врховни касациони суд се није упуштао ни у оцену истакнуте повреде закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, јер захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ у том делу нема прописан садржај.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић