Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиља мал. АА из ..., чији је законски заступник мајка ББ, и ББ из ..., чији је пуномоћник Драган Перишић, адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., чији је пуномоћник Сретен Ђорђевић, адвокат из ..., ради утврђивања очинства, вршења родитељског права и издржавања, одлучујући о сукобу надлежности између Вишег суда у Ваљеву и Апелационог суда у Београду, у седници одржаној 03.11.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари, НАДЛЕЖАН ЈЕ Апелациони суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужиље су Вишем суду Ваљеву поднеле тужбу ради утврђивања очинства, вршења родитељског права и издржавања. Виши суд у Ваљеву је донео пресуду П2 7/20 од 05.08.2020. године, којом је усвојен тужбени захтев. Ова пресуда укинута је решењем Апелационог суда у Београду Гж2 401/20 од 01.10.2020. године и предмет враћен истом суду на поновно суђење. У поновном поступку Виши суд у Ваљеву је донео пресуду П2 17/20 од 04.06.2021. године, којом је усвојен тужбени захтев. Одлучујући по жалби тужиља, Апелациони суд у Београду је решењем Гж2 425/21 од 08.09.2021. године поново укинуо првостепену пресуду у ставу четвртом и петом изреке (који се односи на издржавање и трошкове поступка) и предмет у укинутом делу вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Виши суд у Ваљеву није прихватио стварну надлежност, указујући да је првостепена пресуда већ била укинута, због чега другостепени суд није могао поново укинути пресуду и предмет вратити првостепеном суду на поновно суђење, па је предмет доставио Врховном касационом суду, ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр. 116/08, ... 88/18) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Апелациони суд у Београду.

Одредбом члана 383. став 4. Закона о парничном поступку, прописано је да ће другостепени суд заказати расправу и одлучити о жалби и захтевима странака кад је у истој парници првостепена пресуда већ једанпут била укинута, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуном утврђеном чињеничном стању или су у поступку пред првостепеним судом учињене битне повреде одредаба парничног поступка, осим ако се побија пресуда на основу признања, пресуда због одрицања, пресуда због пропуштања, пресуда због изостанка, као и пресуда донета без одржавања главне расправе, односно ако се ради о пресуди у спору мале вредности. Одредбом члана 387. став 3. ЗПП прописано је да у случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута, другостепени суд не може да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење.

С обзиром да је вишеструко, односно поновно укидање првостепене пресуде забрањено када је првостепена пресуда већ једном била укинута у смислу одредбе члана 387. став 3. ЗПП и члана 383. став 4. ЗПП (осим у случају доношења пресуда које су децидно побројане овим ставом изреке), то у конкретном случају Апелациони суд у Београду није могао укинути побијану првостепену пресуду и предмет вратити Вишем суду у Ваљеву на поновни поступак, па је за поступање у овом предмету стварно надлежан Апелациони суд у Београду.

На основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић