Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4849/2021
14.10.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Бојан Митровић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Миодраг Шинжар, адвокат из ..., ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Панчеву Гж 338/2021 од 27.04.2021. године, у седници одржаној 14.10.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Панчеву Гж 338/2021 од 27.04.2021. године, као недозвољена.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Вршцу, Судска јединица Бела Црква П 259/2020 од 11.12.2020. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа исплати износ од 25.000,00 динара, са законском затезном каматом од правноснажности пресуде. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље, до траженог износа од 50.000,00 динара, са законском затезном каматом од правноснажности пресуде. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 93.844,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Вишег суда у Панчеву Гж 338/2021 од 27.04.2021. године, ставом првим изреке, делимично је преиначена првостепена пресуда у ставу првом и трећем изреке, тако што је одбијен тужбени захтев тужиље да се обавеже тужени да јој на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа исплати износ од 25.000,00 динара, са законском затезном каматом од правноснажности и обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 87.000,00 динара. Ставом другим изреке, делимично је потврђена првостепена пресуда у ставу другом изреке и у том делу жалба тужиље одбијена као неоснована. Ставом трећим изреке, одбијена је жалба тужиље и потврђено решење првостепеног суда од 11.12.2020. године. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 12.000,00 динара.
Ставом петим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресудe донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију из свих законом дозвољених разлога.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14) и утврдио да ревизија није дозвољена.
У тужби ради накнаде нематеријалне штете, поднетој суду 06.07.2018. године, вредност предмета спора је 50.000,00 динара, колико износи и вредност предмета спора која се ревизијом побија.
Имајући у виду вредност предмета спора, ради се о спору мале вредности, јер се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који очигледно не прелази динарску противввредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, како је прописано чланом 468. став 1. ЗПП, а одредбом члана 479. став 6. истог Закона прописано је да против одлуке другостепеног суда у поступку о споровима мале вредности није дозвољена ревизија.
У конкретној правној ситуацији изјављена ревизија није дозвољена, без обзира на чињеницу што је другостепеном одлуком преиначена првостепена пресуда у усвајајућем делу. Ово из разлога што се, како је наведено, ради о спору мале вредности, па у таквој ситуацији правно дејство посебне процесне норме (479. став 6. ЗПП) искључује примену општег правила о дозвољености ревизије због преиначења првостепене пресуде у смислу новелираног члана 403. став 2. ЗПП.
Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић