Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 9638/18 од 17.09.2019. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом и трећем изреке, тако што је одбијен, као неоснован захтев којим су тужиље тражиле да се тужени обавежу да им на име накнаде штете солидарно исплате и то тужиљи АА на име физичких болова износ од 70.000,00 динара и на име претрпљеног страха износ од 130.000,00 динара, а тужиљи ББ на име физичких болова износ од 90.000,00 динара и на име претрпљеног страха износ од 100.000,00 динара, све са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом другим изреке, обавезане су тужиље да на име трошкова целокупног поступка исплате туженом ВВ износ од 95.900,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је затев туженог „Generali osiguranje Srbije“ А.Д.О. за накнаду трошкова поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиље су благовремено изјавиле ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, ... 18/20), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд, као ревизијски пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, 23.11.2015. године догодила се саобраћајна незгода, коју је скривио тужени ВВ, управљајући возилом које је било осигурано од одговорности за штете причињене трећим лицима код туженог „Generali osiguranje“ А.Д.О. У тој саобраћајној незгоди тужиља АА задобила је лаке телесне поврде: натегнуће вратног дела кичменог стуба и нагњечење надлактице са леве стране. У тренутку повређивања тужиља АА је трпела болове средњег интензитета који су трајали пар сати, до стављања имобилизације, након чега је трпела болове слабог интензитета који су трајали све време ношења имобилизације (две недеље), као и пар дана након што је имобилизација скинута. Тужиља АА је доживела примарни страх јаког интензитета у трајању од три минута, а након тога је трпела секундарни страх јаког до средњег интензитета у трајању око 15 часова, да би након тога трпела и секундарни страх средњег интензитета у трајању од две недеље, а потом и страх слабог интензитета до недељу дана, код тужиље постојао је и позни страх у околностима које су је асоцирале на трауматски догађај (управљање путничким возилом) у трајању од месец дана. Тужиља ББ је задобила лаке телесне повреде: нагњечење поглавине и огуљотину коже са леве стране врата. У тренутку повређивања тужиља ББ је трпела бол јаког интензитета који је трајао до пријема у болницу, након тога је у наредних 5-7 дана трпела болове средњег интензитета, а потом и болове слабог интензитета у трајању од месец дана. Тужиља ББ је претрпела примарни страх јаког интензитета у трајању од 3 минута, након тога је трпела секундарни страх јакон интензитета у трајању од 20 минута, који је након што је прегледана трансформисан у секундарни страх средњег интензитета у трајању од сат времена, након сазнања да нема тежих повреда и да треба да узима само лекове против болова, трпела је секундарни страх средњег до слабог интензитета у трајању од четири месеца у ком периоду је имала интензивну главобољу. Тужиља ББ трпела је и позни страх у виду реактивирања страха у околностима које је асоцирају на штетни догађај и то је трајало четири месеца. Тужени „Generali osiguranje“ А.Д.О. је 09.09.2016. године тужиљама исплатило накнаду и то свакој од њих, по сваком од видова претрпљене штете (физички болови и претрпљени страх) износ од по 80.000,00 динара.

Првостепени суд је делимично усвојио захтев тужиља за накнаду нематеријалне штете, ближе одређено у ставу првом изреке првостепене пресуде, оценивши да тужиљама накнада нематеријалне штете није у целини исплаћена у вансудском поступку.

Супротно закључку првостепеног суда, другостепени суд је оценио да је тужиљама накнада нематеријалне штете у целини исплаћена у вансудском поступку, са којих разлога је преиначио првостепену пресуду у усвајајућем делу и одбио као неосноване захтеве тужиља за накнаду нематеријалне штете.

По оцени Врховног касационог суда правилно је одлучио другостепени суд правилном применом материјалног права.

Неосновано се ревизијом указује на погрешну примену материјалног права и да тужиљама припадају већи износи на име накнаде ових видова нематеријалне штете.

Наиме, висина накнаде штете одређује се према околностима сваког конкретног случаја, а приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о њеној висини, води се рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. Смисао и циљ правичне новчане накнаде сагласно члану 200. Закона о облигационим односима је задовољење (сатисфакција), а правична новчана накнада требало би да код оштећеног успостави извесну психичку и емоционалну равнотежу нарушену штетним догађајем, односно ублажи душевни бол. Стога је правилан закључак другостепеног суда да би у време извршене исплате накнаде штете тужиљама од стране туженог „Generali osiguranje Srbije“ А.Д.О. (09.09.2016. године) тужиљи АА припала правична новчана накнада на име физичких болова у износу од 60.000,00 динара и на име претрпљеног страха у износу од 80.000,00 динара, а тужиљи ББ на име претрпљених физичких болова у износу од 80.000,00 динара и на име претрпљеног страха у износу од 80.000,00 динара, и да овако одмерени износи у свему одговарају значају повређеног добра и циљу коме накнада служи, као и трајању и интензитету физичких болова и страха, применом члана 200. Закона о облигационим односима. С обзиром да је тужиљама у вансудском поступку исплаћена накнаде нематеријалне штете која им по оцени другостепеног суда припада, то је правилно одлучио другостепени суд када је преиначио првостепену пресуду и одбио, као неоснован захтев тужиља за накнаду ових видова нематеријалне штете, правилном применом материјалног права.

Са напред наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић