Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1097/2021
15.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Иване Рађеновић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Слободан Антонић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Коста Даниловић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 796/2020 од 07.12.2020. године, у седници одржаној 15.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 796/2020 од 07.12.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 796/2020 од 07.12.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Шапцу П 947/2020 од 06.10.2020. године, ставом првим изреке обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати и то: за претрпљене физичке болове 50.000,00 динара и за претрпљени страх 30.000,00 динара, укупно 80.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 06.10.2020. године (дана пресуђења) па до исплате. Ставом другим изреке тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 23.700,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде, па до исплате.

Пресудом Вишег суда у Шапцу Гж 796/2020 од 07.12.2020. године, ставом првим изреке одбијена је жалба тужене и потврђена је првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП. О захтеву тужиоца за накнаду нематеријалне штете (према одговорном лицу када је штета проузрокована кривичним делом) и о истакнутом приговору застарелости потраживања, одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда у којима је одлучено о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, а тиче се примене чланова 376. и 377. Закона о облигационим односима. Наиме, када је штета проузрокована кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застарелости, захтев за накнаду штете према сваком одговорном лицу, застарева кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења. Прекид застарелости кривичног гоњења повлачи за собом и прекид застаревања захтева за накнаду штете. После прекида застаревање почиње тећи изнова (члан 392. став 1. ЗОО) па код постојања правноснажне осуђујуће пресуде кривичног суда застарелост почиње да тече изнова и навршава се када протекне онолико времена колико је законом одређено за застаревање које је прекинуто (члан 392. став 6. ЗОО). Примени правила из члана 390. ЗОО има места само када је тужба одбачена због ненадлежности или ког другог узрока који се не тиче суштине ствари што овде није случај. Правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, па из тих разлога, ни у случају прихватања изузетне дозвољености изјављене ревизије не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужену.

Преузмите документ у ПДФ формату