Рев2 2898/2021 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија; 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2898/2021
16.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, Драгане Миросављевић, Бисерке Живановић, Јасминке Станојевић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Иван Иванковић, адвокат из ..., против туженог ЈП „ЕПС“ Београд, чији је пуномоћник Александар Будалић, адвокат из ..., ради утврђења и накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1151/21 од 26.03.2021. године, у седници већа одржаној дана 16.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1151/21 од 26.03.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1151/21 од 26.03.2021. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 3974/2019 од 02.12.2020. године, ставом првим изреке, утврђено је да је ништава изјава тужиље и да иста не производи дејство у делу у коме је тужиља сагласна да тужени изврши обуставу неотплаћеног износа зајма у случају престанка радног односа одбијањем од других примања. Ставом другим изреке, утврђено је да је ништав и да не производи правно дејство члан 4. Споразма о престанку радног односа број .. закључен између тужиље и туженог. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете по основу мање исплаћене отпремнине исплати 50.000,00 динара, са законском затезном каматом од 31.12.2016. године до исплате. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове поступка од 132.300,00 динара, са законском затезном каматом од наступања услова за извршност до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1151/21 од 26.03.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована, жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешене примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужиља је поднела одговор на ревизију. Трошкове ревизијског поступка је тражила опредељено.

Према члану 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног касационог суда, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Наиме, у одлукама Врховног касационог суда Рев2 2555/2018 од 08.05.2019. године, Рев2 1662/2019 од 10.07.2019. године, Рев2 919/2019 од 05.12.2019. године и др. изражен је правни став да послодавац није овлашћен да у висини неисплаћеног дела зајма умањује отпремину, већ да након исплате отпремнине има могућност да тужбом или на други начин потражује неислаћени износ зајма, због чега ни у случају прихватања да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, исход поступка не би био другачији или повољнији за туженог.

Следом наведеног, на основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд није дозволио посебну ревизију, па је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужиља је тужбом у овој правној ствари тражила утврђење ништавости своје изјаве којом се сагласила са обуставом, од отпремнине, неотплаћеног дела зајма и члана 4. Споразума о престанку радног односа уз исплату по том основу износа за који јој је умањена припадајућа отпремнина, а вредност побијаног дела је 50.000,00 динара.

У конкретном случају, не ради се о парници из радног односа у смислу члана 441. ЗПП ( када је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ утврђење ништавости изјаве запосленог и члана 4. Споразума о престанку радног односа, као и по том основу исплата износа за који је умањена припадајућа отпремнина, па како вредност предмета спора побијаног дела од 50.000,00 динара не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (18.12.2019. године), ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Захтев тужиље за накнаду трошкова састава одговора на ревизију и судску таксу на одговор на ревизију, одбијен је на основу члана 154. став 1. ЗПП, јер се не ради о трошковима потребним ради вођења ове парнице, па је одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић