Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењем против кога је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА је основан.

Врховни касациони суд налази да се основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене указује да је побијано другостепено решење Основног суда у Бору, донето уз учињену повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Из списа предмета произлази да је правноснажном пресудом Основног суда у Бору К 223/20 од 07.09.2021. године, према окривљеној АА, одбијена оптужба да је извршила кривично дело прикривање из члана 221. став 2. у вези става 1. КЗ, као и да је истом пресудом одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда. Основни суд у Бору је одлучујући о захтеву браниоца окривљене за накнаду трошкова кривичног поступка окривљеној донео решење К 223/20 од 22.12.2021. године, којим је одлучено да се окривљеној накнаде трошкови кривичног поступка у укупном износу од 105.000,00 динара, који се имају исплатити адвокату Пауну Јовановићу у року од 60 дана од правноснажности решења на терет буџетских средстава суда.

Против наведеног решења Основног суда у Бору бранилац окривљене изјавио је жалбу због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешне примене права, са предлогом да веће првостепеног суда усвоји жалбу и окривљеној досуди трошкове кривичног поступка како се жалбом тражи. Одлучујући о жалби браниоца окривљене, ванрасправно веће Основног суда у Бору је решењем Кв 349/21 од 29.12.2021. године преиначило првостепено решење, тако што је захтев браниоца окривљене за накнаду трошкова кривичног поступка одбијен као неоснован.

Из изнетог произлази да је против првостепеног решења којим је одлучивано о висини трошкова кривичног поступка жалбу изјавио искључиво бранилац окривљене, због погрешне оцене суда о праву окривљене на накнаду трошкова кривичног поступка на име награде браниоца за састав три образложена поднеска, за присуство саслушању окривљене пред Основним јавним тужиоцем у Бору и за приступ у суд на једно одложено рочиште са предлогом да се првостепено решење преиначи тако што би окривљеној били досуђени и наведени трошкови кривичног поступка, али да је веће првостепеног суда, одлучујући о жалби изјављеној у корист окривљене, побијано решење преиначило на њену штету, тако што је захтев браниоца окривљене за накнаду трошкова кривичног поступка одбијен као неоснован.

Одредбом члана 467. став 1. ЗКП, прописано је да суд испитује решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па би стога правни лек требало по правилу да доведе до резултата сагласних интересу његовог подносиоца, те да је следствено томе искључена могућност погоршања процесно правног положаја окривљеног у другостепеном поступку у ситуацији када је жалба изјављена само у његову корист.

Како се у конкретном случају првостепени суд, одлучујући о жалби браниоца окривљене, кретао насупрот правцу побијања истакнутом у жалби, преиначивши првостепено решење на штету окривљене, то је по оцени овога суда, другостепеним решењем повређена одредба члана 441. став 4. у вези члана 467. став 1. ЗКП на штету окривљене, што се основано указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене.

Имајући у виду наведену повреду закона учињену на штету окривљене, Врховни касациони суд је укинуо решење Основног суда у Бору Кв 349/21 од 29.12.2021. године и списе предмета вратио Основном суду у Бору на поновно одлучивање о жалби браниоца окривљене, изјављеној против решења Основног суда у Бору К 223/20 од 22.12.2021. године, при чему ће суд у поновном поступку имати у виду примедбе на које је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић