Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног AA - адвоката Александра Поповића, је основан.

Основано бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним решењима на штету окривљеног учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Према стању у списима, побијаним првостепеним решењем браниоцу окривљеног AA је на име трошкова одбране досуђен износ од укупно 186.000,00 динара, и то на име накнаде за приступ седницама већа одржаним пред Апелационим судом у Београду у предметима Кж1 бр.1032/15, Кж1 бр.17/17 и Кж1 799/20 којима је бранилац присуствовао и које су одржане дана 02.12.2015. године, дана 12.05.2017. године и дана 24.11.2020. године, те за одбрану на претресу одржаном пред Апелационим судом у Београду у предмету Кж1 бр.799/20 дана 24.12.2020. године, док је исти захтев у делу који се односи на накнаду трошкова на име састава трошковника у износу од 22.500,00 динара одбијен као неоснован, са образложењем да се не ради о награди и нужном издатку браниоца, већ о рачуну за извршене услуге.

Побијаним другостепеним решењем одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против првостепеног решења, уз образложење да захтев браниоца за накнаду трошкова кривичног поступка који се односи на састав трошковника не представља стварне и нужне издатке браниоца, нити се та радња може сматрати састављањем осталих поднесака у кривичном поступку, с обзиром да се ради о поднеску који је бранилац окривљеног дужан да поднесе уколико жели да наплати своје трошкове кривичног поступка.

Међутим, по оцени Врховног касационог суда, основано бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је Апелациони суд у Београду приликом доношења побијаних решења, одбијајући да окривљеном призна трошкове које је имао на име награде браниоцу за састав захтева за трошкове кривичног поступка, учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП, прописано је, поред осталог, да су трошкови кривичног поступка и издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца.

Чланом 2. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, прописано је да су странке или надлежни орган дужни да адвокату исплате и награду и накнаду. Тарифним бројем 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у ставу 1. прописано је и означено због којих поднесака адвокату припада награда из Тарифног броја 1, док је ставом 2. прописано да адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер суд супротно цитираним одредбама Законика о кривичном поступку и Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, није досудио трошкове кривичног поступка окривљеном на име награде браниоцу за састав предметног поднеска – захтева за накнаду трошкова кривичног поступка, који поднесак је сачињен у циљу остварења права окривљеног на наплату трошкова који му по закону припадају.

Стога је Врховни касациони суд усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног AA - адвоката Александра Поповића и укинуо побијана решења, а предмет вратио Апелационом суду у Београду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, Апелациони суд у Београду ће имати у виду примедбе изнете у овој пресуди, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога, на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић