Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА истиче да су и првостепена и другостепена пресуда засноване на доказу на коме се по одредбама законика о кривичном поступку не могу заснивати, односно на извештају ПС Књажевац од 19.11.2019.године, који садржи запис о вербалној комуникацији између оптужених критичном приликом, који су сачинили припадници полиције који нису били очевици на лицу места. Бранилац је још навео да је првостепени суд у пресуди навео да је прочитан наведени извештај као доказ, и да је прихваћен са образложењем да је сачињен од стране стручних и овлашћених лица, те да је прихватио исказе сведока јер су њихова сведочења у складу између осталог и са наведеним извештајем, и да је погрешан закључак другостепеног суда да првостепена пресуда није заснована на извештају ПС Књажевац од 19.11.2019.године.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Најпре, из списа предмета произилази да је извештај ПС Књажевац 03.19.7.2 број: 031-1/19 -1133 од 19.11.2019.године, послат Основном суду у Књажевцу, на основу дописа који је Основни суд у Књажевцу послао ПС Књажевац дана 07.11.2019.године и којим је тражио да се достави извештај о томе ко је дана 03.05.2019.године пријавио догађај који се десио у ... улици у ... и чији су актери били окривљени АА и ББ, да ли је полиција том приликом изашла на лице места, обавила разговор са учесницима догађаја и да се доставе сви записници који су узети од актера догађаја. Из самог извештаја П.С. Књажевац од 19.11.2019.годие произилази да су у прилогу истог достављене службене белешке о обавештењу примљеном од АА и ББ, као и сведока догађаја ВВ и ГГ, као и писмена у вези захтева ВЈТ Зајечар по наведеном предмету.

Чланом 288. став 1.ЗКП је прописано да полиција може позвати грађане ради прикупљања обавештења, а у позиву се мора назначити разлог позивања и својство у коме се грађанин позива, а ставом 2. истог члана да приликом поступања по одредбама овог члана полиција не може грађане саслушавати у својству окривљеног односно испитивати у својству сведока или вештака, осим у случају из члана 289.ЗКП.

Чланом 289. став 1. ЗКП је прописано да кад полиција прикупља обавештења од лица за које постоји основи сумње да је учинилац кривичног дела или према том лицу предузима радње у предистражном поступку предвиђене овим закоником, може га позивати само у својству осумњиченог, а у позиву ће се осумњичени упозорити да има право да уззме браниоца. Ставом 2. истог члана је прописано да ако полиција у току прикупљања обавештења оцени да позвани грађанин може бити сматран осумњиченим, дужна је да га одмах поучи о правима из члана 68.став 1 тачка 1) овог законика и о праву да узме браниоца који ће присуствовати његовом саслушању

Имајући у виду да су предметне службене белешке о обавештењу примљеном од грађана АА, ББ, ВВ и ГГ, саставни део предметног извештаја, и да је суд на главном претресу прочитао овај извештај као доказ, а да је у образложењу првостепене пресуде, на страни 10, трећи пасус, наведено да суд прихвата исказе сведока ВВ и ДД с обзиром да су њихова сведочења поткрепљена између осталог и писаним доказом-извештајем ПС Књажевац од 19.11.2019.године, стоје наводи захтева браниоца окривљеног АА да је суд ценио спорни доказ и свој закључак поткрепио доказом на коме се по одредбама ЗКП пресуда не може заснивати, те да је извештај ПС Књажевац 03.19.7.2 број: 031- 1/19 -1133 од 19.11.2019.године, требало издвојити из списа предмета, обзиром да се предметне службене белешке не могу користити као доказ сходно члану 288.ЗКП.

Међутим, одредбом члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП је прописано је да ова битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог законика не може заснивати, осим ако је с обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донесена иста пресуда. Из списа предмета произилази да првостепени суд побијану правноснажну пресуду није засновао искључиво на извештају ПС Књажевац 03.19.7.2 број: 031-1/19 -1133 од 19.11.2019.године, већ су чињенице везане за кривично дело увреда из члана 170. став 1. Кривичног законика, за које је окривљени АА правноснажно оглашен кривим, утврђене на основу одбрана окривљених и других доказа изведених у току поступка и то исказа испитаних сведока ВВ и ДД, као и сведока ЂЂ који су исказе дали на главном претресу дана 13.01.2020.године.

Дакле, како нижестепене пресуде нису засноване само на извештају ПС Књажевац од 19.11.2019.године са прилозима и како је, по оцени Врховног касационог суда, с обзиром на друге доказе изведене у законито спроведеном поступку, и оцењене појединачно и у њиховој међусобној вези, очигледно је да би и без овог доказа била донета иста пресуда, то самим тим неосновано бранилац окривљеног указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, као повреду поступка која је била од апсолутног утицаја на законитост и правилност правноснажне пресуде.

Из наведених разлога, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, у делу у којем се нижестепене пресуде побијају због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП је одбијен као неоснован, на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП.

У осталом делу, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том Законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП-а прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом члана 483. став 3. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Бранилац окривљеног указује на повреду члана 438. став. 1. тачка 8) ЗКП сматрајући да је закон повређен на штету окривљеног јер пресудом није потпуно решен предмет оптужбе у делу којим је окривљени ББ ослобођен од оптужбе да је на штету АА извршио кривично дело лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, односно кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ, јер је суд погрешно оценио да нема доказа да је дело извршено.Бранилац окривљеног АА указује и на повреду члана 441.став 4. ЗКП, наводећи да је пресуда у делу одлуке о трошковима поступка зависна од одлуке у главној ствари, и да су нижестепени судови требали да обавежу окривљеног ББ да накнади трошкове поступка оштећеном АА.

По оцени Врховног Касационог суда, у овом делу захтева и на овај начин бранилац окривљеног АА, који је у истом поступку и приватни тужилац, поступа као пуномоћник приватног тужиоца а не као бранилац окривљеног. Имајући у виду чињеницу да су, сходно цитираним законским одредбама, овлашћена лица за подношење захтева за заштиту законитости само Републички јавни тужилац, бранилац и окривљени, и то окривљени искључиво преко браниоца, те да ово овлашћење није дато другим процесним субјектима ниједном законском одредбом, то из наведеног јасно произилази да пуномоћник приватног тужиоца није овлашћен да поднесе овај ванредни правни лек, већ може евентуално поднети само иницијативу Републичком јавном тужиоцу за подношење захтева за заштиту законитости, у складу са уставним правом подношења предлога државним органима (члан 56. Устава Републике Србије).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483.став 1. ЗКП захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Саше Милетића у овом делу одбацио као недозвољен, с обзиром да је поднет од стране неовлашћеног лица.

Такође, бранилац окривљеног указује на повреду члана 447.став 2. ЗКП, са образложењем да бранилац није био обавештен о седници већа пред другостепеним судом, иако је то тражио у жалби и да истој није присуствао ни окривљени, јер такође није позван, а да је другостепена пресуда донета са позивом у уводу на одредбу члана 447.став 5. ЗКП, што подразумева да је седница већа одржана у одсуству уредно позваних странанака, што није био случај. Имајући у виду да наведене повреде одредаба ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Саше Милетића и у овом делу оценио недозвољеним.

Са свега изложеног, а на основу одредаба члана 491. став 1. и 2. ЗКП у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана члана 483.став 1. и 485. став 4. ЗКП, у делу у којем је одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија,

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић