Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 878/2022
03.02.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Драгане Бољевић и Катарине Манојловић Андрић, у парници тужиоца „Екоградња – Пројект СГ'“ доо, са седиштем у Ковину, чији је пуномоћник Никола Мађинца, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство правде, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Пожаревцу, ради заштите од дискриминације, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 5198/21 од 07.10.2021. године, у седници одржаној 03.02.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж 5198/21 од 07.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Апелационог суда у Београду Гж 5198/21 од 07.10.2021. године донетим у другом степену, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђено решење Вишег суда у Смедереву П 1040/17 од 28.07.2021. године којим је одбијен је захтев тужиоца за издавање потврде извршности решења истог суда П 16/16 од 26.04.2016. године. Ставом другим изреке другостепеног решења одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против наведеног другостепеног решења тужилац је изјавио ревизију из чије садржине произлази да се позива на одредбу члана 403. Закона о парничном поступку, и на све законом прописане разлоге за изјављивање ревизије.

Законом о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13 - УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20) прописано је (члан 420) да странке могу изјавити ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан (став 1) и да се у поступку поводом ревизије против решења сходно примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде (став 6), при чему је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда о одбачају жалбе, односно ревизије или предлога за понављање поступка који су изјављени против пресуде, односно против решења о потврђивању таквих првостепених решења (ст. 3, 4. и 5).

Из садржине побијаног другостепеног решења произлази да је њиме потврђено првостепено решење којим је одбијен захтев тужиоца за издавање потврде извршности решења, што значи да тужилац ревизијом побија решење којим поступак није правноснажно окончан, као и да се не ради о решењу из члана 420. став 3, 4. и 5. ЗПП против кога би ревизија увек била дозвољена.