Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1809/2021
24.03.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Јанковић, адвокат из ..., против тужене Градске Општине Сурчин, чији је законски заступник Општински правобранилац Градске Општине Сурчин, ради поништаја решења и реинтеграције, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3386/19 од 16.12.2019. године, у седници већа одржаној дана 24.03.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3386/19 од 16.12.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Трећег основног суда у Београду П1 977/15 од 18.06.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се поништи као незаконито решење тужене бр. ../2015 од 12.08.2015. године. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужена да тужиоца врати на рад. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да тужена тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 222.750,00 динара. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове поступка у износу од 91.500,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3386/19 од 16.12.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и битних повреда одредаба парничног поступка.
Тужена је поднела одговор на ревизију.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013-УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020) Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Побијаном пресудом одбијен је као неоснован тужбени захтев из разлога што тужбом није обухваћено другостепено решење бр. ..-15 од 02.09.2015. године којим је одбијен као неоснован приговор тужиоца против решења бр. ../2015 од 12.08.2015. године, којим је тужилац разрешен дужности ... Градске општине Сурчин нити је то учињено накнадно, у смислу одредбе члана 195. Закона о раду и члана 71. став 1. Закона о радним односима у државним органима.
Из наведеног разлога тужилац је преклудиран у остваривању свог права да пред надлежним судом захтева судску заштиту, зато што се тужба за заштиту права подноси надлежном суду против коначне одлуке којом је одлучено у радноправном статусу запосленог. С тим у вези, одбијен је као неоснован тужбени захтев и у делу којим је тужилац тражио враћање на рад, с обзиром да од законитости одлуке о поништају решења зависи и одлука о делу који се односи на реинтеграцију тужиоца.
Према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парнице из радних односа.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности предмета спора.
Имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужилац тужбом тражи заштиту права из радног односа, предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, па ревизија није дозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа- судија
Весна Субић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић