Против правноснажне другостепене пресуде у делу у ком је потврђена првостепена пресуда у ставовима 2. и 3. изреке, тужиља је благовремено изјавила ревизију, по основу одредбе члана 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права, из свих законом предвиђених разлога. Тужиља је изјавила и допуну ревизије, коју Врховни касациони суд није ценио јер је неблаговремена у смислу одредбе чл. 403 ст. 1 ЗПП.

Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно ради разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије, сходно ставу 2. исте одредбе, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови да се дозволи одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној.

Према разлозима другостепене пресуде у побијаном делу, не постоје разлози за утврђење ништавости тестамента који је предмет тужбеног захтева, нити разлога за рушљивост завештања. Такав закључак изведен је из утврђене чињенице да је оставиља у време сачињавања завештања знала да чита и пише и уз помоћ наочара је могла да чита. Током поступка није утврђено да је пок. оставиља била слепо лице, нити да је била неписмена. Завештање је сачињено у присуству два завештајна сведока, тужиља га је својеручно потписала, ставила је прво слово имена и презиме, па потом свој рукознак, на основу чега нижестепени судови закључују да завештање испуњава услове форме из члана 85. Закона о наслеђивању. Не постоје разлози апсолутне ништавости завештања из члана 155, 156, 157, 159. и 160. Закона о наслеђивању. Без обзира на претходно закључени уговор о доживотном издржавању, који је за предмет имао спорни стан, стицање права својине на стану било је одложено до смрти примаоца издржавања, па је оставиља и даље могла пуноважно да располаже станом. Из наведених разлога, нижестепени судови одбијају као неоснован тужбени захтев тужиље да се утврди да је ништаво предметно завештање, којим је пок. ВВ располагала својим станом у корист овде тужене као тестаменталног наследника, уз обавезу тужене да се стара о оставиљи до краја њеног живота.

Имајући у виду разлоге на којима је заснована другостепена пресуда, Врховни касациони суд је становишта да у конкретном случају не постоје разлози предвиђени одредбом члана 404. ЗПП да би се о ревизији тужиље одлучивало као изузетно дозвољеној. Сходно одредби члана 85. став 1. Закона о наслеђивању, писмено завештање пред сведоцима може сачинити завешталац који зна да чита и пише, тако што ће пред два сведока изјавити да је већ сачињено писмено прочитао, да је то његова последња воља и потом се на писмену својеручно потписати. Посебна ревизија у складу са одредбом члана 404. ЗПП не може се изјавити због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. Стога се посебном ревизијом тужиље не може оспоравати утврђена чињеница да је оставиља, пок. ВВ, знала да чита и пише, односно не може се истицати супротна чињеница да је била слепа и неписмена. Предуслов за сачињавање писменог завештања пред сведоцима јесте да завешталац зна да чита и пише. Евентуалне сметње које настану у каснијој животној доби због старости (отежано читање, читање уз помоћ наочара, ослабљен вид, подрхтавање руку) нису од утицаја. У посебној ревизији тужиље врши се детаљна оцена изведених доказа, уз указивање да су нижестепени судови погрешно ценили тако изведене доказе. Наведено не може бити разлог за одлучивање о изузетно дозвољеној ревизији, која се у смислу одредбе члана 404. ЗПП изјављује због погрешне примене материјалног права, уз испуњење додатних услова предвиђених том одредбом. Како не постоје разлози предвиђени одредбом члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији тужиље.

У складу са изнетим одлучено је као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије тужиље, у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиље недозвољена.

Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда, донете у поступку о спору мале вредности, ревизија није дозвољена. Споровима мале вредности, сходно одредби члана 468. став 4. ЗПП, сматрају се спорови у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, а вредност спора коју је тужилац навео у тужби не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Вредност предмета спора коју је у конкретном случају тужиља навела у тужби износи 10.000,00 динара. Следи да против другостепене одлуке, донете у предметном спору мале вредности, ревизија није дозвољена према врсти спора.

У складу са изнетим одлучено је као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић