Рев2 912/2022 3.5.9; зарада, минимална зарада, минимална цена рада, накнада зараде и друга примања

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 912/2022
20.04.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Гордане Џакула и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Анита Илић адвокат из ..., против туженог КБЦ „Др. Драгиша Мишовић – Дедиње“ из Београда, којег заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2717/20 од 10.09.2021. године, у седници већа одржаној дана 20.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2717/20 од 10.09.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2717/20 од 10.09.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 3863/18 од 13.12.2019. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да на име мање исплаћене зараде за период од августа 2015. године до јануара 2019. године исплати тужиљи новчане износе наведене у овом ставу изреке са законском затезном каматом на сваки новчани износ почев од означених датума па до исплате, као и да у корист тужиље уплати Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање – Филијала Београд доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, све у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да накнади тужиљи трошкове поступка у иизносу од 49.500,00 динара у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2717/20 од 10.09.2021. године одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 3863/18 од 13.12.2019. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, на основу члана 404. ЗПП, благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Ревизија предвиђена наведеном одредбом може се изјавити само због погрешне примене материјалног права. Зато су наводи ревидента о учињеним битним повредама одредаба парничног поступка ирелевантни за оцену дозвољености посебне ревизије туженог.

У овом спору тужиља тражи да се тужени обавеже на исплату разлике између исплаћене и минималне зараде. Нижестепени судови су одлуку о основаности тужиљиног захтева донели применом одредбе члана 111. Закона о раду, о праву на минималну зараду која припада свим запосленима без обзира на то ко је њихов послодавац, као законски минимум којим се обезбеђује заштита и задовољавају егзистенцијалне и социјалне потребе. О праву на минималну зараду запослених у јавним службама, на које се примењује Закон о платама у државним органима и јавним службама, изјашњавао се и Уставни суд у поступку по уставној жалби (одлука Уж 8873/2014 од 29.09.2016. године).

Следствено изложеном, по оцени Врховног касационог суда, у овом спору нема места одлучивању о посебној ревизији туженог у смислу члана 404. став 1. ЗПП, ни ради новог тумачења права, а ни у циљу уједначавања судске праксе – решења другостепеног суда приложена уз ревизију, којима су укинуте првостепене пресуде донете у истоветним чињенично-правним споровима, нису потврда неуједначене судске праксе.

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

О дозвољености ревизије у споровима о новчаним потраживањима из радног односа одлучује се на основу члана 403. став 3. ЗПП, према вредности предмета спора побијаног дела. У овом случају вредност предмета спора побијаног дела износи 141.610,03 динара и очигледно је нижа од динарске противвредности од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, меродавне за дозвољеност ревизије у смислу наведене одредбе.

Стога је, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић