Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2917/2022
07.07.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., ..., чији је пуномоћник Милоје Цветић, адвокат из ..., против тужене Општина Рашка, коју заступа Општински правобранилац, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Краљеву Гж 775/21 од 21.12.2021. године, у седници већа од 07.07.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Краљеву Гж 775/21 од 21.12.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Рашкој П 216/19 од 02.03.2021. године обавезана је тужена да тужиљи исплати на име накнаде материјалне штете износ од по 345.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 26.10.2018. године, као и да јој накнади трошкове поступка у износу од 164.000,00 динара. Одбијен је захтев за камату на досуђени износ за период од 15.12.2016 године до 25.10.2018. године.
Пресудом Вишег суда у Краљеву Гж 775/21 од 21.12.2021. године преиначена је првостепена пресуда тако што је одбијен тужбени захтев и обавезана је тужиља да туженој на име накнаде трошкова поступка исплати износ од 85.500,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију у смислу чл. 403. ст. 2. тач. 2. ЗПП, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. става 2. тачке 5. ЗПП, Врховни касациони суд је установио да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој парници ради накнаде штете поднета је 15.12.2016. године, а побијана другостепена пресуда донета је 21.12.2021. године. Тужиља је ревизију изјавила дана 31.01.2022. године. Вредност предмета спора износи 345.000,00 динара, што је противвредност од 2.801,68 евра ( 1 евро на дан подношења тужбе 123,14 динара).
Чланом 468. ставом 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Чланом 479. ставом 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.
Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у коме је вредност предмета спора испод динарске противвредности 3.000 евра, ревизија није дозвољена у смислу члана 479. става 6. ЗПП.
Без обзира на то што је првостепена одлука преиначена, у ком случају би по измењеном члану 403. ставу 2. тачки 2. ЗПП, ревизија била увек дозвољена, у овом случају ревизија није дозвољена јер је у посебној глави Закона о парничном поступку, који регулише поступак у спору мале вредности, прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена, па специјално правило искључује примену општих правила.
На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић